Национални биро за статистику објавио је прелиминарне налазе пописа становништва и станова 2024. године и бацио је светло на верски састав Молдавије. Резултати потврђују снажан православни хришћански идентитет земље, док истичу суптилне демографске промене унутар верских опредељења.
Православно хришћанство и даље је доминантно:
Према попису, 95,0% становништва Молдавије се изјашњава као православи хришћани, задржавајући историјску доминацију источног православља у земљи. Ова бројка наглашава дубоко укорењене верске традиције у молдавском народу, при чему православна црква идаље игра централну улогу у културном и духовном животу.
Мање верске заједнице:
Док је православно хришћанство и доминантна вера, мали проценат становништва се држи других верских уверења:
Баптисти: 1,1%
Јеховини сведоци: 0,7%
Пентекосталци: 0,5%
Адвентисти: 0,3%
Атеисти: 0,6%
Без верске припадности: 0,8%
Ове бројке одражавају верску разноликост Молдавије, иако у мањем броју у поређењу са огромном православном већином.
Регионалне варијације у верском идентитету:
Верска припадност варира у областима Молдавије. Док православно хришћанство остаје већинска вера у свим областима, неки крајеви пријављују нешто већи удео верских мањина. Урбани центри, посебно Кишињев, показују већу разноликост, са више становника који се идентификују као припадници протестантских деноминација или као нерелигиозни у поређењу са руралним подручјима.
Утицај емигрирања на верску демографију:
Тренд емигрирања који је у току утицао је на верски састав земље. Многи Молдавци који се преселе у иностранство припадају православној хришћанској вери, што доприноси променама у верској демографској равнотежи током времена. Поред тога, млађе генерације се све више идентификују да немају верску припадност, што је тренд примећен у многим пост-совјетским државама.
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Statistica.gov.md
