У Једанаесту недељу Јеванђеља по Луки, познату у црквеној традицији као Недеља Праотаца, Божанску Литургију је свечано служио у Саборном храму Васкрсења Христова у Тирани, којом је началствовао Архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније Јован. Велико сабрање верника још једном је посведочило о духовној виталности Цркве и о трајној жеђи за јеванђеоском поруком док се приближава празник Рођења Христовог.
Јеванђељска читања тог дана (Лука 14:16–24; Матеј 22:14), кроз причу о Великој гозби, јасно су објавила суштину Божјег позива: универзалност божанског позива и неопходност личног одговора. Речи „Много је званих, али мало изабраних“ нису представљене као произвољно искључење, већ као одраз људске слободе да одговори – или не – на Божју љубав.
У својој пастирској беседи, архиепископ Јован је понудио дубоко теолошко и егзистенцијално размишљање о односу између времена и вечности. Нагласио је да иако је земаљски живот ограничен и пролазан, људи често улажу све у њега, занемарујући припрему за вечни живот. У том светлу, Јеванђеље је представљено не само као свети текст, већ као духовно исцељење и вођство ка Царству Божијем, које је у сржи Христовог учења.
Архиепископ је нагласио да се Божић не може разумети без припреме. Спољашње славље испражњено од духовног садржаја остаје непотпуно, јер Бог не тражи формалне ритуале већ очишћење срца. Као што је подвучено, позив Јеванђеља је универзалан: сви су позвани, достојни и недостојни подједнако. Улазак у Царство није резултат људских заслуга, већ Божје безграничне љубави.
У средишту овог размишљања стајало је разумевање верског живота као пута исцељења и трансформације. Смирење, рођено из таквог живота, чисти срце; очишћено срце је испуњено љубављу; а из љубави извире истинска радост. Користећи живописну слику, архиепископ Јован је упоредио људско срце са уљаном лампом: ако није упаљено, без обзира колико уља садржи, не може да светли. Слично томе, без унутрашњег очишћења, човек не може постати светлост за себе или за друге.
Како се Божић приближава, овај позив добија још дубље значење. Према речима архиепископа, Рођење Христово је спасоносни чин у којем Бог преузима палу људску природу како би је подигао и исцелио. Зато се Христос назива Спаситељем: зато што Он избавља човечанство од онога што оно не може да превазиђе сопственом снагом. Само они који су лично окусили ово спасење могу истински следити Божји пут, као што сведочи Псалмопојац: „Окусите и видите да је Господ добар.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com