Дванаесте академске консултације између јудаизма и православља, које су сазвали Цариградске патријаршија и Међународни јеврејски комитет за међурелигијске консултације (IJCIC), одржане су од 7. до 10. децембра 2025. (17-20. Кислева 5786) у Женеви, Швајцарска.
На отварању, цариградски патријарх Вартоломеј је одржао главни говор. Консултације – које обележавају скоро пола века дијалога између две глобалне верске заједнице – биле су посвећене теми „Светост места – светост простора“, а копредседавали су им старешина митрополит Емануил Халкидонски и председник IJCIC-а рабин Марк Дратч.
У свом главном говору, цариградски патријарх је рекао: „Светски простор није музеј лепоте. Није беживотни прозор у прошлост. Он представља морални и духовни позив да искусимо своју веру у свету. Позива нас на светост, на правду, на саосећање. Телесно искуство унутар цркве – од отворених бродова који подсећају на бродове спремне да превезу вернике, до положаја молитве – подсећа нас да богослужење није бекство од света, већ трансформација за добробит света… У овом тренутку поново проналазимо снажну резонанцу са јеврејском традицијом. Свети простор је неодвојив од моралне одговорности… У очима Бога, аутентична светост мора се изразити кроз правду и милосрђе.“
Наставио је: „Овде, у овим консултацијама, заједно градимо свети простор, док се сусрећемо у пољу учења, поверења и наде. Док настављамо наш дијалог, нека нас ојача сведочанство наших традиција и наших духовних дивова, како се не бисмо повукли у изолацију, већ проширили границе светости у нашем свету.“
Обраћању цариградског патријарха претходиле су уводне речи митрополита Емануела и рабина Драча, а након тога је уследио одговор рабина проф. Ричарда Маркера, једног од неколико бивших председника IJCIC-а који су присуствовали и главне везе IJCIC-а са православним хришћанским партнерима у припреми билатералних консултација. Чланови Организационог одбора били су: преподобни презвитер др Мајкл Азар; рабин Шошана Бојд Гелфанд; рабин др Џо Канофски; преподобни протопрезвитер цариградског трона др Николас Казаријан; рабин Данијел Ф. Полиш; преподобни протојереј др Џефри Реди и др Гари Вачикурас.
У својим поздравним речима, рабин Драч је поздравио „храброст и визију које су одржавале јеврејско-православни хришћански дијалог“, као и „стрпљиву дипломатију“ и „личну топлину“ које су „институционалну посвећеност претвориле у право пријатељство“. Рекао је: „Од наших најранијих сусрета, ишли смо путем који је мало ко могао да замисли. Учили смо једни од других, разговарали једни с другима, сањали једни с другима.“
Након своје поздравне речи, митрополит Емануел је одржао помен поводом 50 година односа између Јевреја и православних хришћана, у знак сећања на покојног митрополита Дамаскина Адријанопољског (1936-2011) и др Герхарта М. Ригнера (1911-2001) и њихову пионирску улогу у омогућавању дијалога. Изјавио је: „[На]лазимо се овде, у Женеви. Место од посебне важности, простор који је прожет историјом и агонијом дијалога, обележавајући скоро педесет година од почетка овог разговора. То је, могло би се рећи, тренутак када се историја сусреће са теологијом као искуственом стварношћу која превазилази апстрактни концепт.“ Након тога је уследила пројекција фотографске монтаже, коју је припремио др Вачикурас, а која је пратила пет деценија богате и значајне историје.
Претходне вечери, након поздрава на уводној вечери митрополита Емануела и потпредседника IJCIC Дејвида Мајклса, преподобни Азар је понудио преглед претходних консултација између Јевреја и православних хришћана.
Током остатка првог дана дијалога, рабин Канофски и Његово Преосвештенство Митрополит Шведске и целе Скандинавије Клеопа разговарали су о теми „Шта чини простор светим?“. Рабин др Давид Сандмел и преподобни Азар говорили су о текућем пројекту „Како говорити о другом?“. Након тога, рабин Ноам Маранс и Његова Екселенција амбасадор Михал Клингер презентовали су на тему „Простор као моћ – контрола, идентитет и свети израз“.
Следећег дана, рабин Шошана Бојд Гелфанд и преподобни Реди предводили су делегате у заједничкој вежби истраживања верских текстова и њиховог тумачења. Након тога, рабин Сандмел и др Теодор Кескос разговарали су о „Светости у просторима изван примарних“ у свакој традицији.
Учесници су затим посетили историјску синагогу Бет-Јаков у Женеви и Православни центар Васељенске патријаршије у Шамбезију. Тамо су чули говоре представника заједнице, укључујући, респективно, главног рабина Женеве Михаила Бенадмона и потпредседника Заједнице израелских хришћана Женеве (CIG) Фабриса Мадара, и Његово Преосвештенство митрополита Швајцарске Максима, директора Православног центра. Др Вашикурас је водио обилазак центра.
Последњег дана консултација, рабин Дратч је водио размишљање на тему „Како наше традиције уче исте текстове?“ Након тога, он и преподобни Казарјан одржали су презентације на тему „Виртуелни простор“, након чега је уследила жива дискусија о изазовима које представљају дигитална култура и друштвени медији унутар обе верске традиције.
Делегати су затим прегледали и одобрили ово саопштење, које су представили преподобни Казарјан и господин Мајклс, и чули завршне речи након разговора о континуираним напорима за унапређење и продубљивање веза између Јевреја и православних хришћана широм света.
Прве међународне академске консултације између Јевреја и Православних хришћана одржане су у Луцерну 1977. године. Накнадни дијалози одржани су у Букурешту, Атини, Јерусалиму, Солуну и Бечу. На тим састанцима су истраживане теме попут права, традиције и заједнице, континуитета и обнове, модерности, мира и правде, верских слобода, глобалних криза и етичких изазова, животне средине, духовних центара и дијаспора, значаја Јерусалима и сналажења у „односима са светом и једни са другима“.
У консултацијама у Женеви учествовали су високи представници цариградске патријаршије, Александријске патријаршије, Јерусалимске патријаршије, Румунске патријаршије, Бугарске патријаршије, Грузијске патријаршије, Кипарске православне цркве, Грчке православне цркве, Пољске православне цркве, Албанске православне цркве и Православне цркве Чешких земаља и Словачке. Примати из више делова света такође су послали писане поруке скупштини. Као што је уобичајено у историји консултација, Света столица је такође послала посматрача: Његову Екселенцију надбискупа Флавија Пачеа, секретара Дикастерија за промоцију хришћанског јединства и потпредседника Комисије за верске односе са Јеврејима.
IJCIC је признати представник међународне јеврејске заједнице у дијалозима са другим великим светским верским групама. Њене конститутивне организације укључују Амерички јеврејски комитет, Лигу против клевете, Б’наи Б’рит Интернашонал, Централну конференцију америчких рабина, Израелски јеврејски савет за међурелигијске односе, Рабинску скупштину, Рабински савет Америке, Унију за реформски јудаизам, Унију ортодоксних јеврејских конгрегација Америке, Уједињену синагогу конзервативног јудаизма и Светски јеврејски конгрес.
Учесници су завршили консултације са дубоком захвалношћу за дух другарства и међусобног поштовања који је обликовао њихове заједничке дане. Њихови разговори, заједничка искуства и тренуци учења створили су истински осећај сарадње и обновљеног дијалога.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com