Хиљаде верника, верских и политичких вођа опростило се од папе Фрање; 250.000 људи присуствовало сахрани

Фото: Оrthodoxtimes.com

Сахрана папе Фрање завршена је у базилици Санта Марија Мађоре, посвећеној Девици.

Мала деца, избеглице, мигранти, бескућници и многи други „пријатељи Фрање“ оставили су бели цвет унутар цркве. У близини гроба „Папе сиромашних“ стоји византијска икона Девице Марије, пред којом се покојни папа често молио.

Велики број људи окупио се у молитви у историјском центру Рима дуж шест километара дуге руте коју је прешла погребна поворка. Атмосфера је била дубоко емотивна, са молитвама и дуготрајним аплаузом.

Сутра ће кардинали посетити Санта Марију Мађоре да би се поклонили, а од понедељка ће базилика отворити своја врата верницима.

Сахрана папе

Сахрана је трајала два сата и петнаест минута. Звона су тужно звонила на Ватикану, а када је поворка почела, ковчег покојног аргентинског папе је пренесен до базилике Санта Марија Мађоре. Успут, велике гомиле верника окупиле су се да се опросте од „Папе сиромашних“.

Према подацима Ватиканске канцеларије за штампу, више од 250.000 људи учествовало је на сахрани папе Фрање.

Церемонији је присуствовало двеста хиљада верника и педесет шефова држава и влада, док је у Риму било сто седамдесет страних делегација.

Премијер Киријакос Мицотакис и васељенски патријарх Вартоломеј стигли су у италијанску престоницу јуче поподне, док је авион са америчким председником Доналдом Трампом слетео непосредно пре поноћи.

Васељенски патријарх, „брат у Христу“ покојног папе, седео је, према ватиканском протоколу, веома близу ковчега.

Међу лидерима који су дошли да се опросте од аргентинског папе били су француски председник Емануел Макрон, немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, одлазећи немачки канцелар Олаф Шолц, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва. Аргентински председник Хавијер Милеи такође је био присутан, упркос његовим оштрим критикама многих ставова и изјава Светог оца римокатолика.

На Тргу Светог Петра, такође из Аргентине, стојећи поред светских лидера, био је унук папе Фрање, Мауро Бергољо. Он ради као медицински брат и изјавио је да жели да дође у Рим, али да у почетку није имао потребна средства за путовање. На крају је успео да присуствује сахрани захваљујући власнику туристичке агенције у својој земљи, који је понудио да покрије трошкове авионских карата за њега и његову супругу.

Сахрана преминулог папе, према његовим жељама, била је „сахрана пастира и ученика Господњег, а не једног од моћника земље“, како је сам Фрања написао.

Након векова непромењеног ритуала, још једна традиција је такође напуштена: правило које захтева да се тело преминулог папе смести у три различита дрвена ковчега.

За папу Фрању је био припремљен једноставан дрвени ковчег. Како је тражио за ово последње путовање, носио је своје старе, излизане ципеле – оне које је користио током својих пастирских путовања.

Након сахране, ковчег је у поворци ношен до базилике Санта Марија Мађоре, близу главне железничке станице Вечног града.

Управо тамо, само неколико метара од византијске иконе Богородице и детета — пред којом је обично клечао и молио се по повратку из иностранства — папа Фрања, „папа сиромашних“, замолио је да буде сахрањен.

Поворка је прешла шест километара кроз историјски центар Рима. У базилици ће четрдесет „пријатеља Фрање“ чекати ковчег: имигранти, затвореници и бескућници — људи које је папа лично упознао, саслушао и покушао да подржи на свој директан и саосећајан начин. Свако од њих ће на његов гроб поставити белу ружу, цвет који је Хорхе Марио Бергољо највише волео.

Међутим, камере су биле дозвољене унутар цркве да снимају церемонију сахране. Санта Марија Мађоре ће се поново отворити за јавност у понедељак, када се очекује да ће нови талас ходочасника почети да посећује једноставну мермерну гробницу латиноамеричког папе.

Више од 200.000 верника присуствовало је сахрани

Према подацима Ватикана, број верника из целог света који су присуствовали сахрани папе Фрање премашио је 200.000.

Поред надгробног говора кардинала Ђованија Батисте Реа, молитве и размишљања су изговорене на француском, арапском, немачком, пољском и кинеском језику.

Читани су и одломци из Дела апостолских и Јеванђеља по Јовану.

Верници су аплаудирали и били дубоко дирнути, посебно током говора кардинала Реа о хуманости, једноставности и дубоком доприносу папе Фрање као Светог оца католика.

Појано је „Христос васкрсе“

„Христос васкрсе“ је певано у базилици Светог Петра непосредно пре завршетка сахране папе Фрање.

Ове године, католички и православни Васкрс су се поклопили, а појање је служило као знак и референца на дугогодишњу жељу папе Фрање за заједничким прослављањем Васкрса.

Након тога, одслужена је заупокојена миса.

Кардинал Ђовани Батиста Ре: Папа Фрања је увек стајао уз слабе и радио за мир

„Захваљујем се свим међународним лидерима који показују своју љубав према Папи“, нагласио је кардинал Ђовани Батиста Ре на Тргу Светог Петра.

„Дело покојног папе дотакло је наша срца и умове. Последња слика која ће остати у нашим срцима је слика Ускрса, када је благословио вернике и поздравио гомилу из папамобила, упркос здравственим проблемима. Следио је пример Доброг Пастира, који је толико волео своје стадо да му је посветио свој живот“, додао је кардинал.

Како је истакао Ђовани Батиста Ре, „Фрања је желео да буде уз све, посебно уз оне у тешкоћама, трошећи сву своју енергију на сиромашне и заборављене. Био је пун човечности и такође је пружао руку онима који су удаљени од Цркве“, јер „за покојног папу, Црква мора увек држати своја врата отворена за све“.

Најстарији од кардинала се наглашено осврнуо на прво путовање папе Фрање након његовог избора, на острво Лампедуза, „а касније и на његову посету Лезбосу, ​​заједно са васељенским патријархом Вартоломејем и архиепископом Јеронимом“.

Увек вођен солидарношћу и подршком мигрантима и избеглицама, јер, како је Фрања говорио, „сви припадамо истој људској породици и нико се не спасава сам“.

„Фрања је увек позивао на мир, позивајући на поштене преговоре, јер рат доноси само смрт и разарање и увек је пораз“, закључио је најстарији италијански кардинал.

Са енглеског превела редакција портала „Ризница“

Извор: Оrthodoxtimes.com

Подели ову објаву са другима:

Претрага