Архиепископ кентерберијски Јустин Велби, примас Енглеске цркве (Church of England) и почасни председавајући Светске англиканске заједнице, поднео је оставку на своје дужности, о чему смо известили на нашем порталу ОВДЕ. У наставку доносимо објашњење како се бира нови кентерберијски архиепископ:
Епископ број један Енглеске цркве је и почасни поглавар светске Англиканске заједнице. – У избору учествује и краљ Чарлс III.
Архиепископ Јустин Велби објавио је у уторак 12. новембра оставку на место архиепископа Кентерберија. У овој улози он није био само епископ број 1 од укупно 108 бискупа у Англиканској цркви Енглеске, већ је предводио и светску Англиканску заједницу (Angliсan Cоmmunion), која обухвата око 85 милиона људи широм света. Сада му се мора наћи наследник или можда чак наследница. Како ово функционише и какву улогу игра британски краљ Чарлс III?
Може се претпоставити да су након изненадне оставке одмах почеле интензивне расправе о томе који би кандидати могли доћи у избор. Процес одабира је у рукама Краљевске комисије за номинације, комисије која се састоји од 16 чланова с правом гласа. Она ће изабрати најбољег кандидата и другог кандидата који би такође одговарао.
Ко сачињава комисију
Енглески премијер Кир Стармер, самопрокламовани атеиста, именује председавајућег комисије, који мора бити лаик. У идеалном случају то би требало да буде јавна личност са позитивном посвећеношћу Енглеској цркви.
У ову изборну комисију улази и други најважнији бискуп Енглеске цркве, а то је Стефан Котрел, надбислуп Јорка. Остали чланови су и свештенство и лаици – за разлику од Католичке цркве, где само свештенство на крају одлучује о избору бискупа у складу са канонским правом.
Када се проналазе кандидат
Комисија мора да идентификује изазове са којима се суочава Англиканска црква у Енглеској и свету и да изабере два кандидата за које верује да могу да одговоре на ове изазове. Краљевска комисија за номинације затим шаље премијеру имена своја два кандидата. Он заузврат обавештава краља Карла III и саветује му да именује најбољег кандидата.
Краљ је световни поглавар Англиканске цркве. У ранијим вековима могао је да поставља или смењује бискупе по својој вољи или, као у 16. веку, чак да их спаљује. То се догодило 1556. са Томасом Крамером, првим протестантским надбискупом Кентерберија. Данас мора да прихвати одлуку изборне комисије и премијера.
Краљица се није увек слагала
Према речима њеног биографа Саре Бредфорд, краљица Елизабета II, која је умрла 2022. године, често суптилно је реаговала на избор бискупа који јој се није баш допао. Затим би затражила више информација, што је премијер свакако схватао. Ако је премијер и даље остајао при својим сугестијама, она би пристала да би избегла отворени сукоб.
За краља Карла III то је први кентерберијски архиепископ у чији избор је званично укључен. Када он да сагласност, главни кандидат се обавештава и пита да ли би он хтео да прихвати избор. Премијер тада саопштава име и колеџ свештенства у катедрали у Кентерберију формално га бира за новог архиепископа.
Изборни процес може потрајати
Још један бискупски одбор, такође, мора дати своје одобрење пре него што се кандидат свечано устоличи у катедрали. За разлику од Католичке цркве, која има прецизан распоред избора папиног наследника како најважнија функција у Цркви не би остала дуго упражњена, избори англиканског архиепископа може се развући.
Према првим извештајима медија, шансе су добре за ова три бискупа: Мартина Сноуа, бискупа Лестера; Грејема Ашера, бискупа Норича Ђулију Франсис -Дехкани, бискупица Челмсфорда. Ако избор падне на Франсис-Дехкани, она би била прва жена на овом положају. Она има необичан СВ: У Британију је дошла из Ирана тек након револуције са својих 13 година.
Ко год добије највиши положај у Англиканској цркви, мораће некако да одржи растргану заједницу на окупу. Конзервативци и прогресивци имају своје јаке таборе и питање како се носити са хомосексуалним односима и даље има потенцијал да изазове раздор.
С немачког превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Кathpress.at
