Према писању портала Associated Press, док се папа Лав XIV припрема за своје прво међународно путовање – посету Турској повезану са важном хришћанском прекретницом која одражава заједничку историју католика и православних хришћана – поново расту наде за поновно отварање Халки теолошке школе. Историјска грчка православна богословија остала је затворена од 1971. године, али чини се да су папина предстојећа посета и недавне међународне дискусије створиле нови замах.
Богословија, изграђена на острву Хејбелијада (острво Халки) близу Цариграда, деценијама је служила као централна институција православног теолошког образовања. Многи будући свештеници и патријарси су тамо студирали, укључујући цариградског патријарха Вартоломеја, који данас предводи око 300 милиона православних хришћана широм света. Након затварања школе због закона који ограничавају приватно високо образовање, верски вође и организације за људска права деценијама су лобирали за њено поновно отварање. Иако су касније законске реформе дозволиле оснивање приватних универзитета у Турској, Халки је остала затворена.
Питање се поново појавило последњих година, посебно након састанка турског председника Реџепа Тајипа Ердогана са тадашњим председником САД Доналдом Трампом. Ердоган је тада изјавио да ће Турска „учинити свој део“ у погледу поновног отварања богословије, иако је напредак повезао са одговарајућим корацима Грчке у вези са правима муслиманских заједница.
Данас је зграда богословије окружена скелама као део текуће реновације. Унутра су неки простори – укључујући спаваонице за свештенство и две учионице – већ обновљени и спремни су за смештај студената, чекајући званичну одлуку о поновном отварању.
Папина посета Турској – где ће се састати са Ердоганом и придружити патријарху Вартоломеју на догађајима поводом 1700. годишњице Никејског сабора пре него што настави пут ка Либану – дала је нови подстицај овом питању. Амерички архиепископ Елпидофор изразио је снажан оптимизам. У интервјуу за Associated Press, изјавио је да је Турска сада „спремна да направи велики корак за добробит земље, за добробит мањина и за добробит верских и мањинских права у овој земљи“ поновним отварањем богословије.
Открио је да је заједнички одбор представника Цариградске патријаршије и турске владе већ започео консултације. Изразио је уверење да би школа могла да прими студенте „већ почетком следеће академске године“. Такође је описао продужено затварање Халкије као „политички и дипломатски анахронизам који не помаже нашој земљи“, додајући: „Имамо толико приватних универзитета и приватних школа у Турској, тако да држање само Халкије затвореном не помаже Турској, не помаже никоме.“
Архиепископ Елпидофор, који је рођен у Цариграду, никада није имао прилику да студира на Халкији јер је већ била затворена, али је осам година служио као њен игуман. Његова веза са богословијом је дубоко лична. Како је рекао, „Богословска школа Халкије је у мом срцу.“ За њега, значај богословије није ограничен само на њену прошлост, већ лежи у њеном посебном духу, који описује као отворен „за нове идеје, за дијалог и за суживот, уз одбацивање национализма и говора мржње“. Закључује: „Целом свету је потребна школа са овим духом.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Аpnews.com