Папе бирају ново име већ преко 1000 година: Која традиција стоји иза тога, која имена се сматрају табуом и шта избор имена открива о будућем понтификату?
Бели дим изнад Трга Светог Петра недвосмислено објављује: Петрова столица је поново попуњена, изабран је нови папа. Које ће име узети? Наиме, име је симбол. Избор папиног имена означава програм. То пружа прву назнаку правца у којем нови папа жели да усмери Цркву.
Следећи папа може да бира између 83 имена која су носили његови претходници – или, попут Фрање, да узме име које никада раније није коришћено. Најчешће коришћена папска имена су: „Јован“ (23 пута), „Григорије“ (16), „Бенедикт“ (16), „Климент“ (14), „Инокентије“ (13), „Лав“ (13) и „Пије“ (12).
Промена имена је у ствари установљена
Нема сумње: нови папа ће себи дати и ново име – традиција која спада у чин папских избора већ око 1000 година, управо као што Петар неодвојив од Павла. До данас постоји неписано, али увек поштовано правило да се одређена имена сматрају табуом.
У њих спадају имена дванаест апостола, четири јеванђелиста и праведног Јосифа. Од великих оснивача редова као што су Бенедикт, Доминик, Фрања или Игнатије, само је име Бенедикт успело трајно да обезбеди место на списку папских имена – све док Фрања није додат 2013. године.
Папа не муже носити паганско име
У ствари, управо је тај табу довео до промене имена. Из поштовања и страхопоштовања према првом папи, апостолу Петру, двојица његових потоњих наследника су се одрекла својих крштених имена. Павијски епископ Петар је стога ступио на папски престо као Јован XIV (983-984), албански епископ Петар као Сергије IV (1009-1012). Бити на челу хришћанског народа, а имати име паганског бога, такође, је деловало неприкладно. Тако је Римљанин Меркурио постао папа Јован II (533-535) и ушао у историју као први папа који је променио име.
У потоњим вековима друге папе су следили овај пример. Године 955. Отавијано, чије је име подсећало на првог римског цара Октавијана-Августа, преузео је службу као Јован XII. Бруно Коришки, први Немац на папском престолу, сматрао је своје крштено име „превише варварским“ и уздигнут је на столицу као Гргур V 996. године.
Сергије IV (1009-1012) је са својим папским именом оставио за собом надимак „Свињска њушка“ који је носио у народу. Од тада је постало правило да сваки нови понтифекс узима ново име – само три изузетка то не потврђују: Јулије II (1503-1513), Адријан VI. (1522-1523) и Маркел II (1555) задржали су своја крштениа имена.
Зашто промена имена?
Ране промене имена биле су мање засноване на личном опредељењу, а више на поштовању хришћанске традиције и жељи да секуларне или паганске призвуке оставе иза себе. Касније су црквени великодостојници желели да покажу да постоји разлика између претходног човека кад није био папа и сада званичне личности.
Патријарх Венеције Албино Лучани направио је прекретницу када је 1978. године изабрао двоструко име – Јован Павле I. Тиме је свесно спојио наслеђе своја два претходника, наиме, Јована XXIII. и Павла VI, и тако започео новину у диптиху папских имена. Његов наследник је узео име претходног папе и био понтифекс као Јован Павле II пуних 26 година, 5 месеци и 17 дана.
Велико изненађење
Аргентинац Хорхе Марио Бергољо је 2013. године изазвао изненађење. Не само што је био први папа из исусовачког реда и први папа из Латинске Америке; Такође, је узео име које нико није очекивао: Франциско.
Неколико дана после избора папа је објаснио како је до тога дошло. Бразилски кардинал Клаудио Хумес му је рекао: „Не заборавите сиромашне!“ То му је дало идеју да се назове по светом Фрањи Асишком (1181/82-1226). Овај светац и заштитник Италије живео је у великом сиромаштву да би служио Богу и људима.
Хоће ли ускоро бити Фрања II или, боље речено, Бенедикт XVII? Када се бели дим подигне изнад Трга Светог Петра и убрзо након тога се зачује узвик „Habemus papam“, тада ће бити јасно какав је избор направио нови папа.
Са немачког превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Кathpress.at