Дана, 19. јануара 2026. године, патријарх московски Кирил служио је Божанску литургију и последовање великог освећења воде у Богојављенском саборном храму у Јелохову.
На крају службе, патријарх се обратио верницима беседом, размишљајући о духовном значењу Богојављења, присуству Бога у историји и истрајности вере кроз прогонство.
Отварајући своје обраћање, патријарх Кирил поздравио је окупљено свештенство и вернике и истакао централну поруку празника: „Славимо Господа који се јавио свету – Бога Оца, Сина и Светог Духа, Свету Тројицу. Сама чињеница да се Бог открио свету сведочи да Бог није удаљен од света. Он није негде „тамо напољу“ – Он је близу нас. Бог је са нама.“
Цитирајући Свето писмо, подвукао је темељ хришћанске наде: „Бог није негде далеко – Он је са нама; а ако је са нама, ко може бити против нас?“
Сећајући се година прогона које је Црква поднела, патријарх Кирил је приметио да су генерације верника чврсто држале овог уверења чак и у најмрачнијим временима: „У најстрашнијим периодима прогона који су похађали нашу земљу, верници који су се окупљали у овој истој катедрали веровали су и надали се да ће време страдања проћи, јер је Бог са нама.“
Он је упоредио истрајност Цркве са пролазном моћи оних који су настојали да искорени веру: „Где су ти владари који постављају границе иза којих не би било Цркве и вере? Њихово сећање је нестало са буком. А ипак ми, као што су то чинили наши очеви и дедови, настављамо да се молимо у православним црквама.“
Делећи дубоко лично сећање, патријарх се присетио своје прве посете Богојављенској катедрали као дете: „Никада нећу заборавити посебан осећај када сам схватио да патријарх служи у овој цркви, да се овде одвијају најважнији литургијски догађаји. Још увек носим у сећању духовно искуство које сам добио посећујући ову катедралу.“
Размишљајући о искушењима 20. века, говорио је о ограничењима која су некада била наметнута црквеном животу: „Не само да је проповедање ван црквених зидина било забрањено, не само рад са децом и младима, већ чак и јавно изражавање вере.“
Подсетио се лажних предвиђања оних који су веровали да ће православље нестати: „Неки су веровали да до 1980. године више неће бити вере, ни свештенства. Тај владар је остао само у анегдотама. Али ми остајемо – наследници оних који су издржали најтежа искушења безбожних времена.“
Изражавајући захвалност за садашње доба, патријарх Кирил је истакао слободу коју сада уживају верници: „Живимо у времену када можемо слободно исповедати своју веру, у цркви, јавно и свуда. То је чудо Божје.“
Нагласио је да данашња вера није заснована на погодности или традицији, већ на уверењу: „Ми смо у Цркви не зато што је то корисно за нашу каријеру или друштвени положај, већ зато што смо искрено верујући људи. Православна вера је наше уверење, према којем се трудимо да градимо своје животе.“
Завршавајући своје обраћање, патријарх је позвао вернике на захвалност и молитву за будућност: „Сећајући се прошлости, захваљујемо Господу за садашњост и молимо Га да прошири Своју милост на године које долазе — на нашу Цркву, нашу земљу, наше власти, наше оружане снаге и на свакога ко му се обрати са вером и љубављу.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com