Првог дана свете четрдесетнице, у митрополитском катедралном храму Свете великомученице Недеље служено је Велико повечерје са Каноном светог Андреја Критског – I део, које је предводио Његова Светост софијски митрополит и бугарски патријарх Данило, а саслуживао је свештеник Петрар Славов и ђакони.
Молитвено учешће узели су Њихова Преосвештенства мелнички епископ Герасим – главни секретар Светог Синода, браницки епископ Јован – први викар софијског митрополита, храмовно свештенство, свештенство престонице и многобројни верни народ.
Појање је извео Софијски свештенички хор, под управом ставрофорног свештеника др Кирила Попова.
На крају богослужења Његова Светост је произнео слово о значају црквених последовања током свете Четрдесетнице и сили заједничке молитве:
„Како је занимљиво да се током векова састављало православно богослужење. Стотине су светих отаца који су стварали и чије је молитве света Црква уврстила у православно богослужење. Сви ти свети људи трудили су се да православни хришћани у Цркви заједно узносе своје молитве Богу, да би читава Црква једним гласом и једним срцем могла да се обраћа Богу. То нам показује бригу светих отаца, који су мислили на нас, знајући да су молитве које су саставили намењене томе да Црква у једномислију, као један божански организам, живи дисањем молитве, која је пут ка Богу. Ти свети мужеви, који су сами прошли кроз огњиште очишћења срца, добро су знали да када човек остане сам, грех и ђаво делују на њега тако да, ако је могуће, одвоје га од црквеног организма, одвоје га од Бога, помраче му свест, доведу га до очаја и погубе га. Свако од нас је искусио агонију разобличења од стране греха, и ако смо препуштени сами себи, шта је наше спасење? Овом светлошћу којом нас је Бог просветлио, Он нас је увео у Цркву, која је лађа спасења. У канону светог Андреја Критског видимо све оне примере људи који су из бездана греха, из изузетно велике духовне и моралне покварености, вером, надом, уздањем у Бога и молитвом Цркве поново долазили у стање да буду примљени у заједницу верујућих, у народ Божији, и да тако чврсто ходе по Господњим заповестима, живећи по Божијем закону, како би се вратила радост спасења које Господ савршава за нас.“
„Како је близак Бог и како дарује душу човека који се моли свешћу и надом, те човек излази из храма са чистијом душом, са светлијим и просветљенијим умом, са укрепљеним духовним снагама да настави свој пут, свој подвиг, како бисмо на крају примили Божију милост у Христовом царству.
Стога, немојмо изостављати богослужбена сабрања, нарочито током свете Четрдесетнице, и не пропуштајмо ову благодатну могућност да се наша душа испуни Божијом подршком и благодаћу.“
Патријарх Данило пожелео је вернима лак и спасоносан Велики пост, предајући им свој архипастирски благослов.
Са бугарског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вg-patriarshia.bg