Папа и патријарх Теодор II александријски и све Африке посетио је регион Туркана у северној Кенији, један од најсиромашнијих и најпогођенијих региона на свету, са дубоким емоцијама и сценама које је тешко описати речима. Донео је поруку Христове љубави, наде и очинског присуства људима који се свакодневно боре усред оскудице и екстремног сиромаштва.
Ујутро 27. маја 2026. године, патријарх је отпутовао из Најробија за Свету митрополију Елдорета и Северне Кеније. Желео је да буде близак не само локалној православној заједници, већ и свима у региону којима је потребна реч утехе и љубавни поглед, без обзира на племе или религију.
Дочек који су људи из Туркане пружили „Патријарху љубави“ било је дубоко дирљив. Велики број људи, мала деца, млади, мајке и старији, многи од њих боси, пожурили су да поздраве предстојатеља александријске патријаршије са осмесима, песмама, традиционалним плесовима и сузама радости.
У сушним земљама афричке пустиње, где се људски живот свакодневно искушава, долазак патријарха Теодора II био је сведочанство чињенице да наша Света Црква никада не напушта своју децу и да љубав Христова допире чак и до најзаборављенијих кутака света.
У оквиру његове посете, обављено је троносање цркве Светог великомученика Георгија, коју је поклонио Православни хришћански мисионарски центар Америке. Након тога је уследила свечана патријаршка Божанска литургија, којом је председавао папа и патријарх александријски и све Африке Теодор II. Њој су саслужили старешина архиепископ кенијски Макарије; митрополит елдоретски и северне Кеније Неофит; епископи џинџе и источне Уганде Силвестер; кисумуски и западне Кеније Филип; архимандрит Атенодорос Папаеврипијадис; и други свештенство из околног региона.
Током Божанске Евхаристије, отац Георгије је рукоположен у чин ђакона како би ојачао локално свештенство и мисионарску службу. Патријарх је топло честитао митрополиту Неофиту на његовом изузетном и захтевном раду у региону, наглашавајући да је више од десет свештеника већ рукоположено како би се задовољиле растуће потребе локалне Цркве.
Говорећи са очинском љубављу, Патријарх је новом ђакону пожелео благословену службу. Нагласио је да у Африци свештенство није почасни положај, већ живот жртве и служења за добробит човечанства које пати.
Говорећи из срца, Патријарх се обратио народу Туркане, дубоко дирнувши присутне. Између осталог, нагласио је: „Наша Света Црква не заборавља ниједно људско биће. Дошао сам данас овде не као владар, већ као отац. Дошао сам да вам кажем да вас Бог воли и да нисте сами. Африка живи у срцу Александријске Патријаршије. Видим достојанство у вашим тешким свакодневним животима, снагу вере у вашим недаћама и будућност Цркве и човечанства у очима ваше деце.“
Патријарх је такође изразио своју искрену захвалност Православном хришћанском мисионарском центру за његову континуирану и непроцењиву подршку мисионарском раду Александријске Патријаршије у Африци. Кроз овај рад, живот и нада се доносе у најудаљеније и најсиромашније регионе континента.
Његова следећа станица био је Лодвар, где је отворио нови мисионарски центар који је донирао Православни хришћански мисионарски центар. Очекује се да ће центар пружити виталне услуге, љубав и духовну подршку стотинама породица у том подручју.
Дан се завршио тако што су се људи из Туркане опростили од свог духовног оца, патријарха, песмама, сузама и молитвама.
Заиста, у тишини афричке пустиње, где свет тако често заборавља, Православна Црква је још једном дала до знања своје присуство, носећи поруку из благословене земље Африке која превазилази границе и нације. Где је Христос присутан, љубав, вера и жртва цветају, и на крају, кроз сваку тешкоћу и патњу, Васкрсење и Искупљење ће победити.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com