Министарство просвете и истраживања Румуније објавило је наставни план и програм за предмет Православна веронаука за матурски испит 2030. године. Документ дефинише компетенције и садржаје које ученици треба да савладају за испит, преноси портал Edupedu.
Наставни план за православну веронауку заснива се на компетенцијама усмереним како на познавање и изражавање верског идентитета, тако и на способност ученика да повежу хришћанске вредности са својим личним животом и савременим друштвом.
Једна од општих компетенција је „изражавање верског идентитета, на индивидуалном и друштвеном нивоу, у различитим животним контекстима, као и анализа облика верског изражавања и начина живота у светским религијама”.
Од ученика се такође очекује да покажу способност доношења одлука у складу са хришћанским вредностима и доприноса животу заједнице.
Од Светог писма до изазова савременог света
Садржај предвиђен за испит организован је у неколико области, укључујући: „Христос – Пут, Истина и Живот”, „Верска заједница – идентитет, одговорност и радост сведочења”, „Хришћанство и изазови савременог света” и „Светске религије: вредности и посебности”.
Прва област обухвата теме као што су: „Свето писмо – извор Откровења и елемент универзалне културе”, „Стварање као дар Божији”, „Исус Христос – Светлост света и Обновитељ човечанства”, „Христос Спаситељ у Светом јеванђељу и животу Цркве” и „Света литургија – извор хришћанског човекољубља”.
Наставни план посебну пажњу посвећује и савременим изазовима. Они укључују теме: „Лепота и светост живота (елементи хришћанске биоетике, склад између Бога, човека и природе)” и „Хришћанско расуђивање и одговорност у дигиталном добу (медијска писменост – образовни, морални и духовни изазови)”.
Ученици ће такође обрађивати теме које се тичу односа хришћанства, науке и савременог друштва, укључујући: „Људска личност – биће које увиђа комплементарност науке и религије; псеудорелигијске и лажне манифестације вере; злоупотребљавајући облици верског синкретизма”.
Ученици ће проучавати историју религије
Још један део програма посвећен је светским религијама и њиховом утицају на културу и цивилизацију. Теме обухватају религије антике, источне религије, монотеистичке религије и „Свето и извори инспирације за универзалну културу”.
Наставни програм такође укључује проучавање „Верских заједница у нашој земљи — посебности и културно-уметнички изрази”, уз осврт на „верску разноликост у Румунији; интеркултурални и интерконфесионални склад”.
Ученици ће такође проучавати „Елементе културног и верског наслеђа Румуније уврштене на Унескову листу”, укључујући примере као што су дачке тврђаве на планинама Ораштије, дрвене цркве Марамуреша, цркве Молдавије са спољашњим фрескама, манастир Хорезу и утврђене цркве Трансилваније.
„Испитни задаци припремљени за национални испит матуре процењују компетенције и садржаје обухваћене овим наставним програмом, док критеријуми за оцењивање и бодовање предвиђају доделу бодова за сваки исправан начин одговарања на захтеве”, наводи се у програму.
Матура 2030. године
Нова матура ће обухватати три усмена испита — комуникацију на румунском језику, језичке компетенције у два страна језика и дигиталне компетенције — као и три писмена испита: румунски језик и књижевност, предмет специфичан за образовни смер ученика и изборни предмет.
За ученике на друштвено-хуманистичком смеру, веронаука ће бити један од доступних изборних предмета.
Такође ће се полагати писмени испит из предмета са комплементарног смера. За овај испит, ученици на природно-математичком смеру могу бирати између седам предмета, укључујући веронауку. Ученици ће полагати испит током школске године, а оцењиваће се по принципу „положио” или „није положио”.
Да би стекли диплому о положеној матури, кандидати морају положити испит са комплементарног смера, учествовати на свим усменим испитима и остварити просечну оцену од најмање 6 од 10 на три писмена испита.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro