Градска библиотека у Новом Саду, Град Нови Сад – Градска управа за културу, Издавачка кућа „Прометеј” из Новог Сада и Центар за културне интеграције из Новог Сада, организују тематску трибину и свечаност отварања изложбе Јелене Делибашић: АНИЦА САВИЋ РЕБАЦ – СЈАЈ У ПУСТОШИ ВОДЕ. Трибина и отварње изложбе ће бити уприличени у петак, 2. октобра 2026. године, у 19 часова, у Дигиталном омладинском центру (Војводе Путника 1, Нови Сад).
Пројекат „Аница Савић Ребац – Сјај у пустоши воде” конципиран је као интердисциплинарни културни програм посвећен животу, делу и духовном наслеђу Анице Савић Ребац, једне од најзначајнијих интелектуалних личности српске културе XX века. Полазећи од истоимене изложбе ауторке Јелене Делибашић, пројекат успоставља дијалог између изложбеног, научног и уметничког простора, са циљем да се савременој публици приближи сложеност и актуелност мисли Анице Савић Ребац у контексту српске и европске културне традиције.
Изложба је структурисана кроз три тематске целине – „Тренутак и облици”, „Душа и облици” и „Чежња и облици” – које симболички прате кључне аспекте њеног духовног и интелектуалног света. Кроз рукописну и архивску грађу, фотографије, документарни материјал и савремене визуелне интерпретације, отвара се простор за тумачење њене мисли као јединственог споја философије, поезије, есејистике и филолошког истраживања. Наведене целине тематизују однос пролазности и трајања, унутрашњег духовног искуства и стваралачке чежње као суштинског покретача уметничког и интелектуалног чина.
Посебан сегмент пројекта посвећен је теми Љубави и Ероса, која у делу Анице Савић Ребац заузима значајно место у оквиру њених тумачења античке философије и митолошке традиције. Ослањајући се на платоновску концепцију Ероса, као и на античко разумевање Љубави као посредујућег принципа између чулног и духовног, програм настоји да укаже на Ерос као на стваралачку и спознајну силу. У том контексту, Љубав се сагледава као могућност духовног преображења и самоспознаје, док се чежња интерпретира као егзистенцијална и културна усмереност ка идеји Лепоте, смисла и целовитости.
Пратећи програм изложбе обухвата трибину, разговор и низ уметничких интерпретација у оквиру којих ће бити разматрани различити аспекти њеног дела: од тумачења античке културе и грчке философије, преко места жене интелектуалца у српској културној историји, до савремених читања њеног духовног и есејистичког наслеђа. Пројекат уједно представља и допринос култури сећања, афирмишући значај очувања и актуелизације личности и идеја које су обликовале српску културну и духовну традицију.
Кроз повезивање изложбене праксе, научног дијалога и савременог уметничког израза, пројекат „Аница Савић Ребац – Сјај у пустоши воде” настоји да отвори простор за ново читање њеног дела и да укаже на његову трајну релевантност у савременом културном и духовном контексту.
Јелена Делибашић (Нови Сад, 1981); психолог, библиотекар, културни посленик, есејиста, рецензент и писац, оснивач је и руководилац Центра за негу духовне културе и интеркултуралне комуникације, те Центра за културне интеграције у Новом Саду. Запослена је у библиотеци.
Високо образовање стиче на Филозофском и Педагошком факултету Универзитета у Новом Саду, док специјализацију из уже научне области Примењена психологија / Психопатологија остварује при универзитетима у Аустрији и Словенији.
Чланица је Међународног круга пријатеља Академије ФАРСАЛА (грч. Μέλη του Κύκλου των Φίλων της Ακαδημίας Φαρσάλων), међународне академско-културне мреже која окупља истакнуте научнике, књижевнике, уметнике и културне посленике из различитих земаља, са циљем унапређивања међукултурног дијалога, неговања филозофске мисли и подстицања међународне научне и културне сарадње.
Стални је сарадник мисионарског пројекта КИНОНИЈА (СПЦ, Архиепископија београдско‑карловачка, од 2024).
Приређивач је и уредник Зборника духовне културе „Златни век и паучина – тајна човека и духовна реалност: историјско-канонски аспект и домети филозофске истине у православној мисли Достојевског” (Православна реч, Нови Сад, 2017). При истоименом зборнику, аутор је есеја „Апотеоза егзистенцијализма и феномен Подземља: Критичка анализа дискурса у учењу Достојевског”.
Главни је и одговорни уредник научних студија академика Драгана Симеуновића – „Политика као уметност илузије”, „Просветитељство и политика – од Саве до Јеротића” (Матица српска, Прометеј, Центар за културне интеграције Нови Сад, Нови Сад, 2022) и књиге „Граница и идентитет (Border and Identity)” (Прометеј, Центар за културне интеграције Нови Сад, Нови Сад 2025 / 2026).
Аутор је књига:
– „Каравађо: Одјеци времена – естетика натурализма у духу алтернативе”, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2017;
– „Аутономна природа зла: Представе и сенке”, општи део, Прометеј, Нови Сад, 2018; – „Јелена Карађорђевић Петровна: Прислов биографији принцезе српске и кнегиње руске”, Прометеј, Нови Сад; РТС издаваштво, Београд, 2022;
– „Исидора Секулић: Речи”, Прометеј, Нови Сад, 2023;
– „Кнегиња Милица – Љиљан у долу: Ожиљак (1335–1405)”, Манастир Љубостиња, Прометеј, Нови Сад, 2025;
– У припреми: „Метаморфозе”, „Аутономна природа зла: Наговештаји и сенке” (друго измењено и допуњено издање), „Сенка – последњи чин”, „Аница Савић Ребац – Сјај у пустоши воде”.
Аутор је научно-културних сепарата:
– Црњански: Маргина и институција Сеоба, Градска кућа, Нови Сад, 2017; – Косово и Метохија – два имена и два лица: Чистилиште савести изнад Истока и Запада (наслеђе, идентитет, угроженост), Градска кућа, Нови Сад, 2017;
– Научно-културни форум Нови Сад 2018: Самоанализа идентитета: Микро-политика граничне културе и спољашње линије поделе, Градска кућа, Нови Сад, 2018; – Разматрања и погледи: Српске теме – руске теме: Идентитет међуетничког есенцијализма у концепту историјских прилика XX века, Музеј Војводине, Нови Сад, 2019; – Јелена Карађорђевић Петровна Романова – Велика Кнегиња: Дневник ходочашћа (1884– 1962), Музеј Војводине, Нови Сад, 2019;
– Културна зона младих, Нови Сад, 2020 / 2021;
– Теорија културне промене: Смисао друштвених визија и динамика савремености, Нови Сад, 2020 / 2021;
– Сан разума или о еволуцији домета идеја, Лондон, 2021;
– Бескрај и(за) маске: Драган Симеуновић ‒ интелектуалне мене и еволуција поретка, Нови Сад, 2021;
– Психолошка сен „Житија Светог Петра Коришког”, Нови Сад, 2022; – Историја емоција, Лондон, 2022;
– Аксиологија прагматизма и идеализма у концепту Библиотеке 21. века, Нови Сад / Сомбор, 2023;
– Квинтесенција Распећа ‒ дијалог са сликом: Пролегомена за критичку педагогију медија, Нови Сад / Сомбор, 2023;
– Јелена Страцимировић Балшић: „Отписаније богољубно” – лиризам религиозног осећања, Нови Сад / Сомбор, 2024;
– Исидора Секулић: Осведочена поетика „Сапутника”, Нови Сад / Сомбор, 2024; – Слободна воља и етичка права ВИ: Контекст мере, Нови Сад / Сомбор / Осијек, 2024; – Трајање Речи – Реч у Времену: Филозофска мисао у српској књижевности XIX и ХХ века – ка хуманистичком концепту човека, Нови Сад / Београд, 2024;
– Корен вида: Политичка мисао нововековних српских просветитеља, Нови Сад / Београд, 2024;
– Једна изгубљена нит: Етика границе и Платоново учење о Врлини, Нови Сад / Сомбор, 2024;
– Тајна Европе и словенска мисао, Нови Сад / Београд, 2025;
– Аница Свић Ребац – Сјај у пустоши воде, Нови Сад, 2025 / 2026.
„МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА – КРСТ НАД КРИНОМ: Гримизна нит (1349–1405)”, Манастир Љубостиња, Прометеј, Нови Сад, 2026, њена је седма књига.