У озареној, дубоко духовној атмосфери, у Тбилисију је прослављен спомен на Светог Јована Богослова, апостола и јеванђелисту, у цркви која носи његово име, а којом је началствовао и у којој је беседио католикос-патријарх грузијски Шио.
У својој беседи, поглавар Грузијске цркве је истакао да нико није тако снажно објавио божанску природу Господњу као апостол Јован. Напоменуо је да „ништа величанственије од прве главе Јеванђеља по Јовану никада није написано на овом свету”.
Љубљени ученик
Патријарх је започео питањем: зашто се Јован, најмлађи од ученика, назива учеником кога је Христос посебно волео, када је Господ волео све људе, па чак и грешнике и оне незахвалне губавце које је исцелио?
Одговор је, како је објаснио, у томе што је Јован боље од било кога другог слушао речи Господње, дубље разумео Његово учење и показао се као најхрабрији и најпостојанији у вери, са највећом спремношћу да поднесе страдање ради Спаситеља.
Подсетио је да су се, када су се остали ученици разбежали, под Крстом задржали само Пресвета Богородица, неке од жена мироносица и Јован. Упркос својој младости и потресном призору Распећа, јеванђелиста је савладао страх и остао уз свог Учитеља до краја. Због те љубави, рекао је, Бог му је подарио благодат да сагледа божанске тајне, те је тако назван Богословом.
Јеванђеље и Откровење
Патријарх је истакао да се Јованово Јеванђеље суштински разликује од остала три. Она описују Христову трогодишњу јавну службу, док Јован открива дубљи, мистични смисао тих догађаја. Од самог почетка, јеванђелиста објављује да је Логос (Реч) Бог и да је Логос Исус Христос, који је постао тело и дошао у свет. Позвао се на речи „У почетку беше Логос” (Јован 1, 1) и „И Логос постаде тело и настани се међу нама” (Јован 1, 14), које се чују током васкршње службе.
Посебно је истакао израз „Бог је љубав” (1. Јованова 4, 8; 4, 16). Како је рекао, само је Јован то тако јасно изразио и нико други није рекао ништа слично. Осврнувши се на Откривење, подсетио је да га је Светитељ написао у изгнанству на Патмосу, непосредно пред крај свог земаљског живота. Књига описује последње догађаје људске историје и други долазак Господњи у слави. Захваљујући својој великој љубави и божанској благодати, Јован је постао једна од најдивнијих личности светости у људској историји.
Позив вернима и свештенству
Шио III је нагласио да су верни благословени што на небу имају тако великог заступника и заштитника, те се могу надати Божјој милости. Оно што је важно, рекао је, јесте „да се не покажемо маловернима, недостојнима или неспособнима” да примимо светост Светитеља у своја срца. Молитвеним посредовањем Светог Јована, замолио је Бога да вернима подари веру, љубав и смирење. Посебно је истакао да свештенство и епископи треба да моле Светитеља да их поучи богословским тајнама, како би могли исправно разумети Христово учење, тачно га пренети и проповедати свом стаду.
Иверска икона и спомен-крстови
Празник је био посвећен и икони Пресвете Богородице „Иверска” (Иверска икона), која представља верни препис чудотворне иконе Панагије Портаитисе (Вратарке), која се чува у свештеном манастиру Ивирон на Светој Гори. Икону је у Грузију донео католикос-патријарх Илија II, након што је дуго времена била положена на оригиналну икону, а сада се чува у Саборном храму Сиони у Тбилисију. Како је патријарх најавио, икона ће бити поклоњена свима присутнима. Поводом обележавања овогодишње 1700. годишњице проглашења хришћанства за државну религију Грузије, израђени су посебни пригодни крстови који су, као благослов и дар, уручени свом свештенству које је учествовало у прослави.
Патријарх је своју беседу завршио благосиљањем верника и жељом да им Бог подари радост, речима: „Бог је са нама!”
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com