Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке г. Арсенија изашао је из штампе нови број часописа Жички благовесник октобар-децембар 2026.
Овај број је посвећен Пресветој Богородици, па тематска рубрика носи назив „Радуј се, Благодатна!“ Текст „Осврт на боравак Часног Појаса Пресвете Богородице у Србији“ протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика Митрополита жичког, отвара ову рубрику. У њему се налазе важни историјски подаци везани за настанак и трајање овог Појаса кроз векове, као и протини духовни утисци са овогодишњег поклоњења у Светосавском храму у Београду.
Следи текст протојереја Александра Јевтића „О необичном ауторству песме „Достојно јест“ у коме се на основу извештаја Житија за празник истоимене светогорске иконе за месец 24/11. јун износи чудесни историјат ангелског порекла ове богослужбене песме, која се надовезала на старији, светопророчки инспирисан текст „Честњејшују“, о чему сведоче и истраживања која је над старим литургијским рукописима вршио грчки теолог Јован Фундулис, као и западни теолози Robert F. Taft и Juan Mateos који су се бавили древним византијским рукописима сачуваним широм света.
Ђакон Димитрије Радмилац у тексту о празнику Ваведења Пресвете Богородице износи мотиве који нам овај велики празник објашњавају из угла ретких јеванђелских сведочанства у којима се помиње земни живот Пресвете Богородице, из богослужбених песама, као и каснијих светоотачких тумачења. Закључује: „Овај велики празник подсећа нас да смо сви позвани да очистимо своје срце и постанемо живи храм Божији. Доводећи децу у Дом Господњи, ми их заправо предајемо у наручје Оној која нас све води ка Вечности живота у Сину Њеном.“
Новосадски катихета Бтранислав Илић, уредник портала „Кинонија“, у тексту „Радуј се, Невесто, Неневесна!“ са поднасловом „1400 година Благовештенског акатиста Пресвете Богородице“ описује, на основу текста Светачника који је приредио блаженопочивши Епископ жички Хризостом (Столић), историјат овог молитвеног чина (Ακαθιστος — што у преводу значи „несједална песма“) повезан са чудесним ослобођењем Цариграда од опсаде Авара и Персијанаца 626. године. Поред богословских аспеката, упућује читаоце и на богослужбени контекст настанка овог акатиста који се чита на јутарњем богослужењу, у суботу пете седмице Великог поста, које се, у манастирима служи као бденије, док се у парохијама чита у оквиру повечерја, у петак увече, исте седмице – што је пракса Грчке Цркве. Упућује на важне увиде и везу Благовештенског акатиста и Великог поста, коју је на јединствен начин објаснио проф. др Јован М. Фундулис: „Велики празник Благовести увек пада током периода Поста. То је једини велики празник који због покајног (тужног) карактера Четрдесетнице нема предпразништво ни попразништво. Управо овај недостатак треба да покрије појање акатиста, у деловима на повечерју петком и у целости у суботу пете недеље поста. Петак вече у богослужбеном смислу припада суботи, а субота и недеља су једини дани Поста у којима је допуштено празновање радосних догађаја и у које се премештају празници који падну у току седмице. Према одређеним типицима акатист се појао пет дана пре Благовести, а према неким другим, на јутрењу овог празника. Акатист је кондак Благовести, химна Оваплоћења Логоса Божјег“ (Јован М. Фундулис, Словесно богослужење, са грчког превела Драгица Тадић Папаниколау, Крагујевац, 2014, стр. 46-50). У наставку је осврт на овогодишњи боравак Појаса Пресвете Богородице у Србији, као и његов значај за побожност народа.
У рубрици Са ходочашћа Вишња Костић у тексту „Егина – врт Светог Нектарија“ описује ово чудесно острво, лик и дело Светог Нектарија, као и своје утиске на основу богатог искуства као водича поклоника овом великом Божијем угоднику. Читаоце упознаје за мало познатим описима које је изнео песник Јован Дучић боравећи у току и након Првог светског рата на овом острву, мимоишавши се са Светим Нектаријем који је у то време на истом месту проводио свој мукотрпни благословени земни живот.
У рубрици Светоотачке поуке налази се поука о таштини, из пера Светог Јована Касијана,богослова који је као ретко ко кроз историју спојио источњачку православну хришћанску духовност и западну систематску посвећеност пракси и теорији молитве. Говорећи о овој, данас мало познатој и схваћеној страсти, пише: „Јер, она покушава да рани војника Христова и одећом, и стаситошћу, и ходом, и гласом, и послом, и бдењима, и постовима, и молитвом, и усамљеношћу, и читањем, и знањем, и ћутљивошћу, и послушношћу, и смирењем, и добродушношћу. Као неки најопаснији подводни камен, сакривен таласима који се дижу, она изненадно доводи до страшног бродолома оне који плове при благопријатном ветру и у време у које се најмање надају.“
У рубрици Светиње Епархије жичке, јереј Бојан Мијаиловић у тексту „Црква брвнара Светог пророка Илије у Доброселици“ описује ову златиборску светињу која је на своје данашње место пренета 1821, а дело је чувених прекодринских мајстора Осаћана. У наставку износи историјат вредних утвари и богослужбених књига овог храма, животописе пароха доброселичких, као и сведочење овог богослужбеног места у данашњици.
У рубрици Траговима предака, историчар Александар Марушић, из Музеја рудничко-таковског краја у Г. Милановцу, у тексту „Кнежева мајка Вишња Обреновић“ описује живот Вишње, мајке кнеза Милоша, у народу од милоште назване „баба Вишња“. У овом занимљивом животопису, читаоци могу пронаћи важне податке из историје српског народа током 19. века, животу на просторима од рудничког краја до пожешких села где се Вишња као удовица настанила и засновала нову породицу у селу Добрињи, о Манастиру Враћевшници, лику и делу књаза Милоша, као и других припадника ове знамените породице.
Протојереј Александар Јевтић је приредио за овај број часописа интервју са музичарем Александром Ацом Софронијевићем, насловљен „Посвећеност музици уз захвалност и молитву“. Овде се може сазнати о професионалним почецима овог сада већ чувеног музичара, изазовима и њиховом савладавању, важности неуморног рада и заблуди коришћења пречица на путу до успеха, људима који су утицали на његов развој, животним ставовима и вредностима, као и о односу према православној вери и њеној улози на лични живот и стваралаштво. Софронијевић између осталих поучних речи поручује и: „Негујте дух, чувајте пријатељства и не дозволите да вам виртуелни свет замени стварне људске односе. Будите вредни, будите стрпљиви и верујте у свој пут.“
Рубрику Савремени изазови сачињавају два текста. Дипломирани дефектолог-олигофренолог Ана Јаковљевић и протојереј др Слободан Јаковљевић у тексту „Екранизам као изазов за савремену православну породицу“ упознају читаоце са овим недовољно познатим, а веома изазовним социокултурним феноменом везаним за доминацију дигиталних екрана у свакодневном животу, здравственим проблемима који су њиме узроковани код деце а одражавају се на сензомоторни, говорно-језички, когнитивни, емоционални и социјални развој. Иако још није признат као медицинска дијагноза, екранизам наноси последице по здравље деце. Понекад са симптомима подсећа на аутизам, па је неопходна помоћ стручног лица. Из православне перспективе, аутори указују да је проблем дубљи, да сведочи о одсуству живљења заједнице, као средишта комуникације и остварења човека на личносном плану по образу и подобију Божијем. Указују на важност остварења породице у литургијском животу Цркве, практиковање вредности молитве у кругу породице као домаће Цркве, као и на потребу физичких активности деце које могу бити практиковане и кроз заједничке шетње у природи, слушање музике, цртање и ручни рад, боравак на селу. Све ово помаже детету да развија пажњу, машту, телесне способности и осећај припадности породици и заједници.
Други текст из ове рубрике је дело психолога Милоша Благојевића, а насловљен је „Психосоматика и ми (заиста)“. Аутор подсећа на чињеницу да је удео психолошког у мањој или већој мери присутан у широком спектру различитих болести, чак и у онима за које никако не бисмо рекли, попут канцера, астме, проблема са кожом и других. Примећује да са хришћанског становишта човек не може и не треба да буде безосећајан по питању патњи својих ближњих, да се безосећајношћу брани од психосоматских последица по сопствено здравље. Упућује на занимљиву и трагичну причу о животу великог редитеља и скромног човека Живка Николића. Као биће заједнице, човек саучествује у болу, па је стога чување здравља по сваку цену повремено скопчано и са себичношћу. Оно што остаје као чињеница јесте да ће тело свакако платити цену за сваки компромис и издају истине.
У рубрици Књижевност и ми, проф. српског језика и књижевности Александра Мијаиловић у тексту „Да се усудиш…“ пише о важности детињства, утицајима и утисцима које дете из овог периода понесе са собом, а који у великој мери утичу на његов даљи развој. Износи пример из Андрићеве приповетке „У завади са светом“ која описује какве све невоље и трауме у души дечјој може изазвати наизглед безазлена ствар. У питању је разумевање речи сумњив која је из обичног кућевног разговора у души дечака Лазара тако јако одјекнула и створила простор за снажно и обузимајуће осећање страха. На крају текста, закључује: „Сваки човек се бори као Лазар из приповетке. Међутим, када се усуди, како нам на Литургији свештеник каже да: Сами себе, једни друге и сав живот свој, Христу Богу предамо, његови страхови постају безначајни, а живот „смешни задатак“ и бреме лако. “
У рубрици Веронаука, Ружица Раичић, ученица ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, пише текст „Свети Сава – 850 година са нама“. Овај текст, награђен на тематском светосавском конкурсу Манастира Жиче, представља креативан подухват имагинарне приче у којој Свети Сава добија задатак од Светог архангела Гаврила да посети дечака Вука, као његов приватни учитељ. Радња открива тугу овог дечака због свађе са најбољим другом, а Свети Сава успева да нађе начин да му постане пријатељ и учини тугу подношљивом.
Тијана Петровић, ученица Економско – трговачке школе „Књаз Милош“ из Горњег Милановца, пише текст „Мајчинска љубав“. У њему описује мајчинску љубав Пресвете Богородице према Богомладенцу Христу, па поставља питање да ли савремене мајке схватају величину овог идеала и потребу да ка њему стреме.
Ученици ОШ „Свети Сава“ из Бајине Баште, заједно са својом вероучитељицом др Александром Малешевић, приредили су, већ традиционално у Кутку из веронауке за наш часопис, занимљиве одговоре на нека питања са часова верске наставе. Овога пута питања су била: Шта је Црква? Ко су светитељи? Ко је свештеник?
Часопис закључује рубрика Летопис богослужења у којој ђакон Стефан Симић бележи најважније тренутке везане за богослужбене активности Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке г. Арсенија на територији Епархије жичке.
Захваљујемо се Митрополиту г. Арсенију на благослову и Епархијском Управном одбору на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама, свештенству и читалачкој публици међу верним народом, који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој.
Протопрезвитер Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Извор: Епархија жичка