У суботу, 17. октобра 2026. године, на дан Патрона Епархије осечкопољске и барањске – Светог Стефана Штиљановића, Светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије, уз саслужење Митрополита будимског и администратора темишварског г. Лукијана, Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, Митрополита далматинског г. Никодима, Епископа шабачког г. Јеротеја и домаћина, Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске и других епархија.
Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, литургијско сабрање увеличало је присуство моштију Светог Стефана Штиљановића и његове супруге Јелене. Мошти ових светитеља чуване су у манастиру Шишатовац све до 1942. године, када су пренете у Саборни храм у Београду, а за ову свечану прилику донесене су као велики благослов Епархији.
Светој Литургији присуствовао је Председник Владе Републике Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, господин Владимир Марјановић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару, господин Игор Лазарервић, вицеконзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО Вуковар, господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације ”Света Петка”, господин Јово Вуковић, проф. др Дарко Танасковић, госпођа Катарина Павичић, секретарка Фондације ”Света Петка” и господин Небојша Видовић, директор Српског дома Вуковар и други представници политичког и културног живота српске заједнице Епархије осечкопољске и барањске.
У надахнутој архипастирској беседи, Митрополит сремски Василије поручио је верном народу да живи по узору на Светог Стефана, који је свој положај и власт ставио у службу Цркве и свога народа. Подсетио је да је светитељ живео у времену великих историјских искушења, када су ратови и немири погађали српски народ и када су многи били принуђени да напуштају своја огњишта, те да је у таквим временима било најважније сачувати веру и хришћанско разумевање живота.
„Није највећи онај коме многи служе, него онај који је спреман да служи многимa. И није најбогатији онaј који много поседује, него онај који своје благо дели с другима”, истакао је Митрополит Василије, наглашавајући да се величина човека не мери оним што је стекао, већ оним што је дао другима, подсетивши на јеванђелску истину да је вера без дела мртва.
Беседа Епископа Херувима после освећења славских обележја
Високопреосвећена и Преосвећена браћо архијереји, Председниче Владе Републике Србије, многопоштовани господине Мацуте, уважени гости, драга браћо и сестре, децо Божија,
желим најпре да заблагодарим Господу што нас је данас све сабрао овде, у Даљу, на прослави наше епархијске славе, Светог Стефана Штиљановића, кнеза праведника и великог Божијег угодника који се традиционално прославља као заштитник Епархије осечкопољске и барањске. Посебно бих желео данас да честитам и 35. годишњицу васпостављања наше Епархије свима вама и поново да нагласим да је наша Епархија благословом Његове Светости нашег патријарха Порфирија, поводом овог малог јубилеја наше црквене заједнице, удостојена непроцењивог дара – честице нетљених моштију Светог кнеза Штиљановића, заштитника народа овога краја.
Желео бих да заблагодарим високопреосвећеном Митрополиту сремском господину Василију који је началствовао Светим Евхаристијским сабрањем и који нас је у својој надахнутој беседи поучио тајни данашњег празника, да заблодарим, такође, високопреосвећеној и преосвећеној браћи архијерејима који су саслуживали: ваше присуство и ваша молитва, драга браћо архијереји, јесу видљиво сведочанство и пројава оног нераскидивог, светотајинског и саборног јединства Цркве православне. Хвала вам што сте својим доласком увеличали наше епархијско славље, показујући да у Цркви нема туђих и далеких, него да смо сви удови једног Тела Христовог.
Данашњи празник и свето сабрање у седишту наше богомспасаване епархије јесте истинско сведочанство вере која живи и пројављује се кроз љубав. Ми сведочимо да смисао нашег постојања на овим просторима није у пуком биолошком опстајању већ у непрестаном духовном узрастању и сведочењу Истине Христове.
Данас када прославља своју Славу, наша Епархија има и једну посебну, рекао бих, историјску дужност. Црква никада не заборавља љубав, а нарочито не заборавља оне који су уградили себе у њене темеље. Тако, ова Епархија не би данас постојала у овом облику да у преломним временима обнове њеног рада није било братске љубави, слоге, разумевања и високо развијене канонске свести тројице наших угледних архијереја. Сабор Српске Православне Цркве, вођен Духом Светим, маја 1991. године, у време светопочившег патријарха Павла, препознао је потребе народа са ове стране Дунава за васпостављањем засебне црквено-администартивне јединице – Епархије осечкопољске и барањске. У том богоугодном делу посебну ревност Цркви Христовој и истинску христолику ширину, дајући делове својих епархија, показали су Њихова Преосвештенства тадашњи Епископ сремски Василије, Епископ славонски Лукијан и Епископ бачки Иринеј.
Ваша Високопреосвештенства, драги учитељи, имајући све ово у виду, у знак наше трајне љубави, поштовања и неизмерне благодарности за овај историјски и канонски принос Цркви Христовој, изузетна нам је част и духовна радост да највишим одликовањем Епархије осечкопољске и барањске наградимо вас као најзаслужније за њено васпостављање. Ваша дела су уписана у историју ове епархије, а ваша љубав у срца нашег свештенства и народа.
Дочек моштију Светог Стефана Штиљановића
У петак, 16. октобра 2026. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је вечерњим богослужењем са петохлебницом у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу. Богослужењу су присуствовали Високопреосвећени Митрополит далматински г. Никодим и Преосвећени епископ шабачки г. Јеротеј.
Овом приликом дочекане су мошти Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића, Патрона Епархије осечкопољске и барањске, донешене благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија из београдске Саборне цркве.
Богослужењу су присуствовали и господин Владимир Марјановић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару, господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације ”Света Петка”, господин Јово Вуковић, проф. др Дарко Танасковић, госпођа Катарина Павичић, секретарка Фондације ”Света Петка” и господин Небојша Видовић, директор Српског дома Вуковар.
Беседа Епископа Херувима изговорена по вечерњем богослужењу
Ваша високопреосвештенства, Ваша преосвештенства, браћо архијереји, часни оци, Ваша Екселенцијо поштовани господине Генерални конзуле Републике Србије у Вуковару, увек нам драги сатрудниче и садомаћине господине Весићу, представници политичког и културног живота наше заједнице, верни народе, децо Божија, децо Светога Саве и Светог кнеза Лазара, децо Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића, част ми је да Вам под сводовима овог светог Храма пожелим добродошлицу у Епархију осечкопољску и барањску!
Прослављајући свето и часно име свог патрона — Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића — наша Епархија свечарском радошћу обележава 35. годишњицу свог васпостављања и том приликом дочекује честицу светих моштију свог небеског заштитника. Срце ми је испуњено неизрецивом радошћу док вас све поздрављам на овом торжественом вечерњем богослужењу. Данас наша Епархија не прославља само своју славу, већ доживљава један од најсветијих и најважнијих тренутака у својој новијој историји. Саборни храм Светог великомученика Димитрија, овде у Даљу, у седишту Епархије осечкопољске и барањске, удостојен је, благословом Његове Светости нашег патријарха Порфирија, да буде чувар бесценог блага – честице нетљених моштију Светог Стефана Штиљановића. Благодарим у име поверене ми пастве Његовој Светости који је препознао нашу потребу и благословио да честица светих моштију заштитника Епархије осечкопољске и барањске из Саборне цркве Светог Архангела Михаила из Београда буде свечано допремљена и трајно на благослов и укрепљење верујућем народу предата нашој Епархији. Благодарим с овога места и братсву београдске Саборне цркве које је помогло у примопредаји Светих моштију.
Благодарећи Једном у Тројици Господу који нас је сабрао овим величанственим и благословеним поводом, посебно поздрављам високопреосвећену и преосвећену браћу епископе који су изволели доћи у наше страдалне крајеве да нас својим присуством подсете да ми нисмо тек пуки скуп појединаца окупљен обичним поводом, већ смо, пре свега и изнад свега, жива заједница Духа Светога, заједница позвана да једнодушно у вери и љубави славећи име Господње прослави Свето име Божијег угодника, Светог кнеза Стефана Штиљановића. Свети Стефан Штиљановић није странац овој земљи. Он је управо овде, на овим просторима Истока Славоније, Барање и Западног Срема, живео, војевао, страдао и као праведник предао дух свој Господу. Састрадавајући са својим многострадалним и мученичким народом, показао је наш Свети кнез шта значи бити праведни војник Христов. Тога ради, многомилостиви Господ удостојио га је даром нетрулежности и по представљењу сачувао и нама на утеху и охрабрење у вери оставио његове свете мошти. Вековима су оне, снагом Духа Светог, чувале и пазиле наш народ, најпре у манастиру Шишатовцу у Срему, а потом и у престоном српском граду Београду где су склоњене пред вихором ратних разарања.
Данас се, драга браћо и сестре, Свети кнез Стефан делом својих светих моштију враћа кући. Враћа се своме верном народу Осечкопољске и барањске епархије. Његов повратак међу нас је живи доказ да Господ никада не оставља своје стадо. Ове свете мошти које ће од вечерас бити изложене овде у нашем саборном храму биће наш духовни штит, наша утеха у невољама, наш путоказ у вери и сведок да је љубав јача од сваког страдања и пролазности, да, како пева Свети деспот Лазаревић који са нашим Патроном дели исто име венцоносца Христовог: „Љубав сваку добродетељ превазићи може“ и да, збиља, „Бог се Љубав зове“.
Драга моја духовна децо, позивам вас да са страхом Божијим, вером и љубављу приступите целивању изложене Светиње. Молите се нашем Светом Стефану Штиљановићу за мир у вашим домовима, за здравље ваших породица, за напредак наше Свете Цркве и за очување наше вере православне на својим вековним огњиштима. Он, који је за живота био хранитељ сиромашних и заштитник слабих, верујем и коленопреклоно се молим, биће наш брзи помоћник и молитвеник пред престолом Творца. Нека молитве Светог и праведног кнеза нашег Стефана буду са свима вама, сада и увек и у све векове векова.