Ниједан свештеник Централноамеричке епархије Руске Заграничне Цркве не сме да обавља онлајн мисионарску активност без писаног благослова надлежног архијереја. Према новој Политици друштвених медија, коју је потписао Његово Преосвештенство Епископ чикашки и централноамерички Спиридон, свака таква активност за коју није добијен благослов мора одмах престати, а њен садржај мора бити обрисан.
Пропис је обавезан за сво свештенство епархије, а односи се и на свештенство нижих чинова, запослене и волонтере. Поништава све претходно дате благослове и дозволе, тако да ниједна постојећа онлајн мисионарска активност не може да се настави без одобрења предвиђених новим правилима. Усмени благослов није довољан, а епархија може да повуче дати благослов у било ком тренутку и из било ког разлога.
У циркуларном писму свештенству, од 25. септембра/8. октобра 2026. године, епископ Спиридон наводи да је међу епископима Руске Заграничне Цркве његова епархија постала позната као посебно активна на интернету, „посебно због онлајн активности неких наших свештеника — и, нажалост, не увек у позитивном смислу“.
Међу свештеницима ове епархије су протојереј Џон Вајтфорд, протојереј Серафим Холанд и отац Мојсије Мекферсон, који су добро познати по свом онлајн мисионарском раду.
У писму, епископ Спиридон подстиче свештенике да се пре свега посвете својим парохијама. Он наглашава да би епархија и даље требало да има онлајн присуство, јер парохијани, посебно млађи, велики део свог живота проводе у дигиталном простору. Међутим, онлајн мисија треба да помогне људима да дођу у цркву, учествују у пуноћи црквеног живота да се исповедају и причешћују у својој парохији.
Епископ додаје да су неки свештеници често одсутни из својих парохија због учешћа на конференцијама. Иако такви догађаји могу бити корисни, они не би требало да одврате свештенство од њихове примарне одговорности.
Према пропису, свештеници на мрежи треба да се понашају као да говоре са проповедаонице, односно из проповедничког простора цркве. Њихов циљ не би требало да буде окупљање што већег броја следбеника или стицање утицаја.
Исповест и дугорочно духовно саветовање, по правилу, треба да се одвијају лично, а свештеници не треба да примају духовну децу коју познају само из даљине. Катихизација се такође мора одвијати у парохији.
Све медијске наступе, укључујући подкасте и Јутјуб видео записе, мора одобрити епархија. Ниједан свештеник или монах не сме одржавати јавни профил без њеног благослова.
Свештеницима је дозвољено да имају личне профиле за породицу и пријатеље, као и парохијске профиле за комуникацију са верницима, под условом да не постану средство за изградњу личног „бренда“.
Пропис наглашава да се Јеванђеље, Свете тајне, катихеза и пастирско саветовање не смеју продавати. Свештеницима није дозвољено да наплаћују катихетске материјале, препоручују производе у комерцијалне сврхе или прихватају комерцијално спонзорство. Приход од одобрене онлајн мисионарске активности припада парохији или мисионарској организацији, а не свештенику лично.
Свештенству је забрањено јавно критиковање епископа, свештенства, пракси или традиција других православних црквених јурисдикција. Такође би требало да се уздрже од онлајн дискусија о црквеним питањима, политици или личним неслагањима.
Када су у питању монаси, пропис предвиђа да треба да имају минимално или никакво онлајн присуство.
Да би добио благослов за онлајн мисионарску активност, свештеник треба да пошаље имејл епархијској канцеларији у којем описује предложену активност, укључујући њену сврху, обим, учесталост и платформе на којима ће се одвијати.
Такође треба да објасни потребу за таквом активношћу, наведе своје квалификације, време које планира да јој посвети, све финансијске аспекте и њену правну организацију.
Свештеницима се обично даје благослов да учествују у активностима на друштвеним мрежама своје парохије, укључујући парохијске билтене, веб странице и преносе богослужења уживо.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthochristian.com