*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 1. новембра 2026. године.
Обраћање члановима хора Светог Василија твродошког и острошког из Требиња, поводом одржавања концертне вечери молитвеног сећања на Јовану Марић (1982-2026) „Пјеваћу Господу Богу мојему док постојим“
„Научи да појиш, јер се они који поју испуњавају Духом Светим“
(Свети Јован Златоуст)
Драги ми у Христу хористи хора Светог Василија тврдошког и острошког, љубљена у Христу браћо у сестре, са радошћу сам од драге Тамаре примио позив за ово васкрсно и љубављу испуњено сабрање. Иако смо стотинама километара далеко једни од других, љубављу смо вечерас једно и заједно, што вам овим скромним речима и сведочим.
Сабрани сте под сводовима велелепног требињског Саборног храма, да кроз славословље Господу на најлепши начин оприсутните лик наше сестре Јоване, која је била неуморни благовеститељ Васкрсења. Овај концерт није само смотра вашег труда и уметничког достигнућа, он је заједничко уздарје, ваша жива молитва и дуг љубави према драгој нам у Христу блаженопочившој сестри Јовани, која вас је годинама сабирала, учила и стајала испред вас бивајући свесна узвишености службе хоровође. Она је делатном љубављу и ревношћу сведочила лепоту службе појца.
Црквено појање није обична музика, оно је жива веза између земље и неба, молитва која превазилази границе живота и смрти. Вечерас када својим умилним гласовима узносите милозвучни славопој, знајте да ваши гласови дотичу небеса. Наша блаженопочивша сестра Јована вас више не води својом руком са овога места, али њена душа сада слуша ону исту песму коју је с толико љубави усадила у ваша срца. Сваки ваш тон, сваки заједнички удах и свака молитвена мелодија коју вечерас принесете, биће најлепше признање њеном лику и њеној жртви.
Концерт који уприличујете у спомен на блаженопочившу сестру Јовану је сведочанство вере у васкрсење и живот вечни. Певати у хору значи бити део једног бића, а наша Јована је оставила неизбрисив печат у том бићу. Она вас је учила не само како да певате, већ како да кроз песму славите Господа, те како да ваша песма прерасте у усрдну молитву. Ваш концерт је чин велике љубави и оданости – доказ да се Јованино дело наставља кроз вас, да њена љубав према црквеној музици живи и данас, а живеће и у времену пред нама.
Драги моји, нека вам Господ подари мир, једномислије и снагу, како бисте достојно и узвишено појали у славу Божју, а у спомен на нашу сестру Јовану која је и смрт претворила у радост.
Све вас грлим у Христу.