У петак, 30. октобра, у Митрополијском саборном храму Свете великомученице Недеље у Софији служена је свечана света Литургија поводом празника Светог благоверног краља Стефана Милутина, чије нетљене мошти почивају у овом престоничком храму.
Светом Литургијом началствовао је Његова Светост патријарх бугарски Данило, уз саслужење Њихових Високопреосвештенстава митрополита западно-средњоевропског Антонија и тимочког Илариона из Српске православне цркве, Њихових Преосвештенстава епископа браницког Јована, првог викара софијског митрополита, и епископа велбушког Исака, другог викара софијског митрополита.
Саслуживали су и високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, јеромонах Атанасије из светогорског манастира Зографа, иконом Петар Славов, старешина храма Свете Недеље, протојереј Владимир Тишчук, старешина руског подворја Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, ставрофорни иконом Нелуц Опрја, представник румунског патријарха у Бугарској, свештенство саборног храма, свештеници из Софије и Српске православне цркве, протођакони Иван Петков и Дејан Коруноски, као и ђакони Јулијан Периклијев и Јован-Стојан Иванов.
Богослужбене песме на јутрењу изводили су црквени појци из хора „Свети Наум Охридски“, заједно са др Калином Кириловим, док је на светој Литургији појао мушки хор храма Свете Недеље, под управом проф. др Мирослава Попсавова.
Молитвеном сабрању присуствовао је велики број верника, међу којима и амбасадор Србије Милан Равић.
После причасног канона, нетљене мошти Светог краља Стефана Милутина изнете су из бочног кивота, унете кроз Царске двери и положене на свети Престо, где су пресвучене у златне одежде.
Његова Светост патријарх Данило обратио се верном народу беседом о животу и примеру Светог краља Стефана Милутина:
„Изградњом и обновом бројних цркава – по једне за сваку годину његове владавине, односно укупно око 40 храмова, затим подизањем гостопримнице у Јерусалиму и болнице у Цариграду, као и чињеницом да је био други ктитор главног храма манастира Хиландара – видимо да је био свестан служења које му је Господ поверио. Схватао је да није позван само да буде световни владар, освајач и самодржац свога краљевства, који ужива повластице и добра владарског положаја, већ је био свестан одговорности која му је поверена – да пре свега буде слуга Свевишњег Бога, Цара над царевима. Зато се трудио да живи по Христовим заповестима.
Поред доброчинства, у његовом животу посебно се пројављивало милосрђе. Иако је ратовао са својим братом и доживео побуну свога сина Стефана Дечанског, Свети краљ Стефан Милутин успео је да превазиђе те тешке породичне раздоре. Касније је опростио своме сину, који га је наследио на српском престолу.
У животу Светог краља нарочито се истичу доброчинство и милостиња, о којима Свето писмо каже: Милост слави победу над судом, као и да ће суд бити без милости ономе који не чини милости (Јак. 2, 13). Видимо да је Господ примио његове трудове, његову веру и побожност и поставио га пред Свој престо као молитвеника који се више од седам векова заузима за наш град, за бугарски и српски народ, за све људе који му приступају и за читав свет.“
Патријарх Данило је затим нагласио:
„Најважније у нашем животу јесте да задобијемо Царство Христово. Јер Свети краљ, иако земаљски владар, није сву своју наду полагао у земаљско, нити је своје бриге усредсређивао искључиво на своје земаљско краљевство, већ је пре свега настојао да се Царство Божје настани у његовом срцу.“
Говорећи о значају Светог краља Милутина за савремене православне хришћане, Његова Светост је поручио:
„Живот и подвиг Светог краља Стефана Милутина уче нас да треба да настојимо да превазиђемо оно што нас дели. Као православни хришћани не смемо се руководити националном припадношћу, политичким опредељењима, националистичким расположењима или шовинизмом, већ нашом православном вером. Јер управо нас она води ка Богу, учи нас да загледамо у себе, да постанемо свесни сопствених грешака, да тражимо милост Божју и да сами показујемо милосрђе према ближњима. Она нас позива да не тежимо пролазном и земаљском, већ вечном Царству небеском, које смо позвани да наследимо.
Искушења која настоје да нас поделе морамо превазилазити смиреном вером, трудећи се да сачувамо заједништво, љубав и братољубље међу нама и да говоримо једним гласом – гласом вере, гласом светог Православља!“
Његова Светост патријарх Данило захвалио је митрополиту тимочком Илариону, бугарским архијерејима, архимандриту Методију и свештенству на саслужењу.
Том приликом епископу Илариону и архимандриту Методију уручио је пригодне дарове – богослужбене одежде, иконе Свете Софије – Премудрости Божје, као и делове одежде Светог краља Стефана Милутина.
Патријарх Данило је преко епископа Иринеја упутио и поклон Његовој Светости патријарху српском Порфирију – икону Светог Јована Рилског Чудотворца.
Игуман манастира Хиландара, архимандрит Методије, захвалио је на благослову да учествује у празничној радости и патријарху бугарском Данилу поклонио икону Пресвете Богородице Тројеручице.
Са своје стране, Његово Високопреосвештенство митрополит тимочки Иларион захвалио је на позиву да посети бугарску престоницу и учествује у свечаном богослужењу. Он је патријарху Данилу пренео братске поздраве Његове Светости патријарха српског Порфирија и у име своје делегације уручио икону Господа Исуса Христа.
Према традицији, на крају свете Литургије обављена је литија око Саборног храма са кивотом у којем се налазе мошти Светог краља Милутина. Потом су мошти поново унете у храм и положене на средину храма, где је Његова Светост патријарх Данило, клечећи, узнео молитву Светом краљу за напредак христољубивог народа, његово снажно заступништво и јединство међу православним хришћанима.
Са бугарског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вg-patriarshia.bg