Свети синод Румунске православне цркве упозорио је у четвртак на деловање група које се лажно представљају као православне. Свештеник Давид Пестроју, професор мисиологије на Православном богословском факултету „Патријарх Јустинијан“ у Букурешту, објаснио је за новинску агенцију „Басилика“ како верници могу да препознају такве групе и избегну обмањујуће поступке.
Према речима овог свештеника, одлука Светог синода представља одговор на проблем који може угрозити духовни живот верника.
„Оправдана је брига Светог синода за развијање духовног расуђивања код духовне деце Румунске патријаршије када је реч о обраћању свештенослужитељима ради обављања верских обреда, а изречена упозорења су добродошла.“
Професор мисиологије објаснио је да је један од узрока подложности верника утицају оваквих група слабљење њихове повезаности са парохијским животом.
У том контексту подсетио је на упозорење свештеника и професора Николаја Д. Некуле, некадашњег декана Православног богословског факултета у Букурешту, који је указивао на слабљење свести о припадности парохијској заједници и развој религиозности под утицајем сујеверних обичаја.
Две категорије организација и особа које се лажно представљају као православне
Према речима оца Давида Пестројуа, постоје две главне категорије случајева на које верници треба да обрате пажњу: организације које неовлашћено користе називе својствене православним црквеним установама и особе које се лажно представљају као свештенослужитељи или монаси.
У прву категорију спадају организације које себи присвајају називе као што су митрополија, епархија, парохија или манастир, како би створиле утисак да канонски припадају Православној цркви.
Другу категорију чине особе које тврде да имају право да обављају богослужења и верске обреде, иако немају свештенички чин или су изгубиле право на вршење свештеничке службе.
Опасне и окултне праксе
Отац Давид упозорио је и на поступке којима се подражавају православна богослужења или уводе елементи страни учењу Цркве, попут окултних ритуала („отварања књиге“, сакротерапије, употребе наводно „чудотворних икона“ или „моштију“ којима се приписује тотемска вредност), а који се представљају као средства исцељења или решавања личних проблема.
Још један знак упозорења јесте тражење новца за изградњу наводних верских установа или за хуманитарне случајеве чија се веродостојност не може проверити.
Професор мисиологије подсетио је да се у Румунској патријаршији прикупљање новчаних прилога обавља према утврђеним црквеним процедурама, посредством парохијских или манастирских установа и уз обавештавање надлежних епархијских власти.
Кривичноправне последице
Поред опасности по духовни живот, неовлашћено вршење свештеничких дужности може имати и правне последице. Законом бр. 54 од 30. априла 2026. године измењен је члан 23, став 4 Закона бр. 489/2006 о верским слободама и општем правном положају верских заједница.
Према новим прописима, „неовлашћено вршење дужности свештеника, рабина, имама или других свештеничких односно монашких служби које Државни секретаријат за верске заједнице, на захтев верских заједница, изједначава са наведеним дужностима, представља кривично дело и кажњава се у складу са Законом бр. 286/2009 о Кривичном законику, са накнадним изменама и допунама“.
Члан 348 Кривичног законика, који се односи на неовлашћено обављање професије или делатности, предвиђа казну затвора од три месеца до годину дана или новчану казну, под условима утврђеним законом.
Такође, законске измене усвојене у априлу 2026. године предвиђају искључиво право верских заједница да одређују верске начине поштовања личности које су канонизоване, беатификоване, проглашене светима или признате као сопствени симболи идентитета.
Ове одредбе односе се на конкретне случајеве неовлашћеног вршења одређених дужности и не треба их поистовећивати са самим постојањем других верских заједница.
Шта верници треба да учине како би избегли преваре
Отац Давид Пестроју препоручује верницима да провере црквену припадност свештенослужитеља и богомоља које посећују.
„Пре свега, треба да буду сигурни да посећују храм и обраћају се свештенослужитељима који припадају Румунској патријаршији. То треба пажљиво проверити обраћањем надлежним црквеним установама на одређеном подручју, посредством интернета, електронске поште или телефона“, објаснио је професор мисиологије.
Стога се особе које имају недоумице у погледу статуса неког свештенослужитеља или верске заједнице могу обратити парохији, протопрезвитерату или надлежном епархијском центру ради добијања поузданих информација.
„Уколико је неко из незнања био обманут и обратио се лажној организацији или особи која се лажно представља као свештенослужитељ, треба да пријави тај случај надлежним органима како би биле предузете мере предвиђене важећим законодавством“, препоручио је отац Давид Пестроју.
Професор мисиологије нагласио је и одговорност верника да своје ближње обавесте о овим опасностима, како би се спречиле духовне обмане, али и могућа материјална штета.
„Православље не нуди чудесна решења за животне проблеме“
Отац Давид Пестроју истакао је да истински хришћански живот не подразумева трагање за чудесним решењима свакодневних проблема, већ приближавање Богу кроз веру, молитву и испуњавање Његових заповести.
„Православље не нуди чудесна решења за искушења која нас сналазе, већ нас позива да променимо свој живот у светлости љубави према Богу и ближњима, слушајући и испуњавајући Божје заповести и сарађујући са божанском благодаћу која се излива силом светотајинског свештенства“, нагласио је професор мисиологије.
Свети синод одлучио је да епархијски центри предузму пастирске мере ради информисања верника, наглашавајући значај очувања заједништва са канонском Православном црквом и поштовања црквеног поретка.
Са румунског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro