Лида: Јерусалимска патријаршија свечано прославила празник Светог великомученика Георгија

Фото: Јerusalem-patriarchate.info

У понедељак, 3/16. новембра 2026. године, Јерусалимска патријаршија прославила је празник освећења храма Светог великомученика Георгија Победоносца у граду Лиди.

На овај празник Црква се сећа да је Свети Георгије по оцу био пореклом из Кападокије, а по мајци из Палестине, као и да је служио у римској војсци. У жељи да стекне више војне почасти, отпутовао је у Рим, где се суочио са суровим прогоном хришћана и храбро исповедио Христа. Због тога је био ухапшен, бачен у тамницу и подвргнут мучењима, да би на крају задобио мученички венац. Пре свог мучеништва поверио је слуги задатак да његове мошти пренесе у град његових предака, Лиду, где су потом и сахрањене. Над његовим гробом, када је у време владавине славног цара Константина Великог засијала светлост благочешћа, подигнут је велики и величанствени храм. Овај храм сачуван је до данас као поклоничко место које припада Јерусалимској патријаршији.

У овом храму је уочи празника служено вечерње богослужење, којим је началствовао Његово Високопреосвештенство архиепископ јопијски Дамаскин.

Наредног јутра Светом литургијом началствовао је Његово Блаженство и патријарх јерусалимски Теофил III, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства митрополита птолемаидског Макарија, Њихових Високопреосвештенстава архиепископа јопијског Дамаскина и константинског Аристарха, као и свештеника из околних места.

Патријарха су свечано дочекали свештенство, представници цивилних власти и припадници извиђачког одреда из Лиде.

На Светој литургији појао је хор православне заједнице у Лиди, док се велики број верника окупио како би се поклонио гробу Светог Георгија и затражио његово молитвено заступништво. Јер, како га Црква прославља у својим богослужбеним песмама, он је ослободилац заробљених, заштитник сиромашних, лекар болесних и заступник царева.

Пре Светог причешћа Његово Блаженство патријарх Теофил III одржао је следећу беседу:

„Непоколебљивог поборника трпљења, браћо, духовно прославимо, свеславног мученика Георгија, кога су опасности прекалиле, јер је ради Христа био искушаван као у огњу, кога су страдања учинила постојаним, а многобројна мучења изнурила његово по природи пропадљиво тело. Јер љубав његова надвладала је природу, подстичући онога који љуби да кроз смрт пређе ка Ономе за којим је тако жарко чезнуо, Христу Богу нашем и Спаситељу душа наших“, објављује црквени песмописац.

Љубљена браћо у Христу,

Побожни хришћани и поклоници,

Благодат Светога Духа сабрала нас је све у вашем историјском и библијском граду Лиди, познатом и као Георгиуполис, да прославимо освећење овог величанственог храма Светог великомученика Георгија, односно полагање његових светих моштију у њега.

Овај славни великомученик Христов, Георгије, рођен је од богатих и племенитих родитеља. Његов отац био је пореклом из Кападокије, а мајка из Палестине. Био је хришћанин и служио је као официр у редовима римске војске за време владавине цара Диоклецијана (284–305).

Према Синаксару, славни Георгије претрпео је мучеништво у овом истом граду, Лиди, где је касније подигнут храм посвећен његовом имену, у који су положене његове свете и благоухане мошти. Од тада се поштовање Светог Георгија Победоносца проширило по читавој васељени. Тако се овај мученик Христове љубави све до данас поштује као покровитељ и заштитник многих народа и држава.

Богом надахнути Георгије заузима истакнуто место међу светим мученицима Цркве, јер је показао изузетну ревност у одбрани своје хришћанске вере, као што и његов песмописац објављује речима: „Јер љубав његова надвладала је природу, подстичући онога који љуби да кроз смрт пређе ка Ономе за којим је тако жарко чезнуо, Христу Богу нашем и Спаситељу душа наших.“

Храбри Георгије, првак међу мученицима, посведочио је своју љубав према Христу и проповедањем истине, односно Јеванђеља Христовог, јер је Христос заповедио својим ученицима и апостолима: „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу“ (Мк. 16, 15).

Јеванђеље, односно своју хришћанску веру, славни Георгије смело је исповедио пред царем Диоклецијаном и римским Сенатом, као што сведочи његов животописац: „Пошто је тако славно објавио Христа као Бога и Сина Божјег, јавно је исповедио своју веру.“ То је, у суштини, била тајна Божанског домостроја, тајна Оваплоћења и очовечења Бога Логоса, од пречисте крви Приснодјеве и Богородице Марије.

Послушајмо у вези с тим и Светог Јована Златоуста, који каже: „Јер и храбро сведочење и усрдно проповедање спадају у оно што превазилази људске моћи (…) Ако сила Светога Духа не укрепи одлучност мученика, они не могу постати мученици. А мучеником сада називам не само онога који се усавршава кроз страдања, него и онога који речју сведочи о благодати; јер сваки проповедник истине јесте сведок Божји.“

Овде Свети Јован Златоуст, отац наш међу светима, очигледно има на уму првообраз великих мученика, Светог првомученика Стефана, који је, „пун вере и силе, чинио велика чудеса и знаке у народу (…) И не могаху противстати мудрости и Духу којим говораше“ (уп. Дап. 6, 8–10). Осим тога, он, „пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу“ (Дап. 7, 55).

Тумачећи речи Светога писма: „И рече Господ Бог Каину: Где ти је Авељ брат твој? (…) Глас крви брата твојега виче са земље к мени“ (уп. Пост. 4, 9–10), учени Ориген примећује: „Јер израз ‘глас крви’ треба да разумемо као нешто што се односи и на сваког од мученика, чија крв вапије Богу.“ Поводом псаламских речи: „Чашу спасења примићу и име Господње призваћу“ (Пс. 115, 4), он даље каже: „Чаша спасења јесте смрт мученика.“ Ту исту чашу прихватио је и сам Исус Христос када се молио на месту званом Гетсиманија, говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти“ (уп. Мт. 26, 36–39).

Величина личности свеславног Георгија огледа се у томе што је савршенство достигао кроз смрт, не само кроз страдања, односно мучења којима је био подвргнут током свог мучеништва, већ и кроз благодат речи, то јест кроз проповедање и делање по Јеванђељу Христовом.

Другим речима, Георгије, победоносни подвижник Христов, показао се као ослободилац заробљених, помоћник онима који су у опасности, заштитник сиромашних и лекар болесних. Зато његов песмописац објављује: „Жезлом својих светих речи оборио си мноштво демона и избавио стада верних од њихових погубних замки, док они певају Христу: ‘Благословите Господа, сва дела Господња, и преузносите Га у све векове.’“

Богом надахнути Георгије, који је живео и подвизавао се у доба обележено поновним јачањем идолопоклонства, неизмерно је допринео његовом искорењивању, следећи опомену божанственог апостола Павла, који каже: „Зато, љубљени моји, бежите од идолопоклонства (…) Што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима“ (уп. 1. Кор. 10, 14. 20).

Заиста, љубљена браћо, идолопоклонство није ништа друго до поклоњење демонима, као што и псалмопојац објављује: „Идоли незнабожаца сребро су и злато, дела руку човечијих. Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде; уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу; руке имају, а не додирују; ноге имају, а не ходе; нити гласа пуштају из грла свога. Слични њима нека буду они који их праве и сви који се уздају у њих“ (Пс. 113, 12–16).

Бог кога је преблажени Георгије проповедао Јеванђељем и за кога је посведочио сопственом крвљу јесте Бог истине, живота и светлости.

„Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота“ (Јн. 8, 12), говори Господ.

Зато и ми, који се данас поклањамо његовим часним и благоуханим моштима, положеним у овом светом храму, сјединимо своје гласове са црквеним песмописцем и ускликнимо: „Потоцима своје крви, блажени, угасио си пламен обмане и потпуно уништио гордост тирана, прослављајући Христа, Георгије, победоносни подвижниче. Зато си из деснице Свевишњега примио венац непропадљивости и живота.“

Њему нека је слава и власт у векове векова. Амин.

Нека вам Господ подари да овај празник још много година прослављате са благословом и у миру!

По отпусту Свете литургије, у парохијском дому приређен је пријем, током којег се Његово Блаженство поново обратио присутнима следећим речима:

„Не постиди се, дакле, сведочанства Господа нашега (…) него узми удела у страдању за Јеванђеље по сили Бога, који нас спасе и призва призвањем светим (…) по својој намери и благодати која нам је дата у Христу Исусу (…) који уништи смрт и обасја живот и нераспадљивост Јеванђељем, за које сам ја постављен као проповедник и апостол и учитељ незнабожаца“, поучава апостол Павле свога ученика Тимотеја (уп. 2. Тим. 1, 8–11).

Ваша Високопреосвештенства,

Ваша Преосвештенства,

Ваше Екселенције, представници дипломатског кора,

Љубљени представници других Цркава и верских заједница,

Уважени представници помесне Цркве,

Преподобни и часни оци, браћо и сестре,

Данас, благодаћу Божјом, прослављамо Светог Георгија на овом истом месту, где се чува његов гроб и које нас је све окупило из наших различитих заједница. Свети Георгије се у време Римског царства показао као проповедник, апостол и учитељ народа, односно идолопоклоника.

Чудесни Георгије постао је делатник, односно трудбеник речју и делом у свештеној и богооткривеној историји, а нарочито у Јеванђељу светлости, истине и, пре свега, љубави, слушајући речи јеванђелисте Јована: „Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему“ (1. Јн. 4, 16). И, што је још важније: „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога којега није видео?“ (1. Јн. 4, 20).

Као што објављује божанствени апостол Павле: „Христос, који је живот наш (…) Јер умресте, и ваш је живот сакривен са Христом у Богу“ (уп. Кол. 3, 3–4). И опет, говорећи о Ономе „који уништи смрт и обасја живот и нераспадљивост Јеванђељем“ (уп. 2. Тим. 1, 10).

„Не постиди се, дакле, сведочанства Господа нашега, ни мене сужња његова, него узми удела у страдању за Јеванђеље по сили Бога (…) који уништи смрт и обасја живот и нераспадљивост Јеванђељем, за које сам ја постављен као проповедник и апостол и учитељ незнабожаца“ (2. Тим. 1, 8. 10–11).

Апостол Павле нас такође поучава: „Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе, где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. Јер умресте, и ваш је живот сакривен са Христом у Богу. А када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави“ (Кол. 3, 1–4).

И најзад, апостол Павле објављује: „А сада се показа јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, који уништи смрт и обасја живот и нераспадљивост Јеванђељем“ (2. Тим. 1, 10).

Ови одломци из Светога писма тачно сажимају проповед Светог Георгија, који је неизмерно допринео постепеном искорењивању древне идолопоклоничке религије и таме. Љубав, светлост, истина, живот у Христу Богу нашем, смрт и непропадљивост представљају основна обележја проповеди славног Георгија.

Проповед Светог Георгија није била ни његова лична творевина нити плод његовог сопственог размишљања или умовања, већ откривење и просветљење Светога Духа, које је задобио изучавањем Светога писма. Свети Георгије је разумео речи јеванђелисте Јована: „И познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8, 32). Такође је познавао силу божанских речи, као што објављује цар и пророк Давид: „Научи ме доброти, разуму и знању, јер заповестима Твојим веровах“ (Пс. 118, 66).

Ето, љубљена браћо, због чега је Свети Георгије добио назив великомученика. Због тога се његова слава проширила до крајева васељене и зато га поштују толики народи, нарочито широм нашег подручја.

Имајући у виду његову непоколебљиву верност овом светом учењу, проповеди светлости и љубави и познању божанских истина, позвани смо да размислимо о сопственој мисији, не само као представници својих заједница и установа, већ и као личности које носе појединачну одговорност.

Ово говоримо зато што ово свето место, односно Света земља, на којој живе и пребивају муслимани, хришћани и Јевреји, жуди за миром, помирењем и заједничким животом у Богу, заснованим на узајамном поштовању (уп. Рим. 8, 22).

Помолимо се Светом Георгију, том светом и праведном угоднику Божјем и великомученику, да нам Господ његовим молитвама подари свој мир. Нека бисмо, следећи пример Светог великомученика Георгија Победоносца и Чудотворца, увек љубили ближњега свога „као самога себе“ (уп. Мт. 22, 39).

Молимо се да непрестани благослов Божји почива на овом светом месту и овој заједници у многим годинама које долазе.

Амин. Нека вам је срећан и благословен празник на многаја љета!

У подне је игуман светог манастира, архимандрит Дионисије, који предано обавља своју службу, заједно са својим сарадницима и Градским већем, приредио свечани ручак.

Ручку су присуствовали и градоначелник Лиде Јаир Ревиво, представници градског извиђачког одреда и представници полиције.

Са енглеског превела редакција портала „Ризница“

Извор: Јerusalem-patriarchate.info

Подели ову објаву са другима:

Претрага