Доносимо у целости Божићну посланицу Његовог Блаженства јерусалимског Патријарха Теофила:
„Слава на висини Богу у Тројици,
кроз Кога се људима открива Његово благовољење
да као човекољубац
Он може избавити Адама од праотачког проклетства.“
(Тропар шестог часа Бадње вечери)
Ова радосна порука спасења рода људског доживљава се током светих дана пред Божић, посебно ове најсвечаније ноћи, коју Једна Света Саборна и Апостолска Црква Христова објављује својим верницима и проповеда целом свету.
Она приноси славу, благодарност и хвалу Тројичном Богу на висини, Оцу, Сину и Светоме Духу, за Његово благовољење људском роду. Кроз дато опроштење и искупљење од проклетства, односно проклетства изреченог човеку због пада и преступа Праочевог греха једног човека донео је мрак, пометњу, пропадање и смрт, која је завладала читавим људским родом. Човек је, као прогнан из Раја, постао играчка ђавоље силе, њиме увучен у дела покварености, будући неспособан да се загледа у лице свог Творца.
Из овог благословеног стања, неизмерна Божја љубав је подигла човека. Делујући из љубави, Бог Отац, „у Христу, помиривши свет са собом“ (2. Коринћанима 5,19), „када је дошла пуноћа времена“, послао је у свет свог Сина, рођеног од жене, будући под законом, „да откупи оне који су под законом, да примимо усиновљење“ (Галатима 4,5). Син и Реч Божја, „будући Бог по природи, узео је на Себе истински људски обличје“ (како Црква пева: „Ти си ме узео потпуно, целог и сједињеног, без забуне“). Бог је обитавао у свету „са изгнанима из благодати Његове“ и, по светом Кирилу Александријском, „постао је једно с њима“, „оваплотио се, постао човек“. Као што каже јеванђелист Јован, „Реч постаде тело и настани се међу нама“ (Јн. 1,14), а како је догматски потврдио Први Никејски васељенски сабор, чију 1700-годишњицу Црква прославља ове године, исповедајући Никејски Символ вере, „који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с неба, и оваплотио се од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човек.”
Ова чудесна тајна била је видљиво откривена људима у Витлејему, „најмањим међу кнезовима Јудиним“, и у овој скромној и благословеној пећини, под ћесаром Августом, када је, према јеванђелисту Луки, „Богородица родила Сина свога првенца, и повија Га у пелене, и положи у јасле“ (Лк. 2,7). Преко овог младенца Сина, рођеног у телу и положеног у јасле, Бог је звездом водио мудраце, „као првине незнабожачке Цркве“, који су, дошавши, принели дарове и, павши, поклонили се, „Јер су видели Дете у пећинама како лежи, Беспочетног“. Он је такође позвао „пастире који чувају стада у пољима“ „преко мноштва анђела с неба који су певали: ’Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима добра воља ‘“ (Лука 2,13-14).
Ово дело доношења мира на земљу као благовољења Очевога испунио је Оваплоћени Син и Логос Божји, Господ наш Исус Христос, за време свог ово земаљског живота. Он је проповедао покајање, исцељивао болесне, васкрсавао мртве, призвао дванаест ученика и дао опроштење грехова проливањем своје крви на крсту. Својим васкрсењем из мртвих уздигао је људски род. Својим вазнесењем узео је „људску природу“, односно сав људски род узео је, и сео са десне стране Оцу и „обожио га“, како каже Григорије Богослов: „Оваплоћењем Бога човек је обожен“ (ПГ 37,180А). Он је својим ученицима послао Духа Светога Утешитеља, чиме је преко њих установио Цркву у свету, коју је стекао Својом драгоценом крвљу.
Од прве Педесетнице Црква продужава проповедати широм света дело освећења и спасења свог Оснивача. Она проповеда, крштава и посвећује своје чланове светим Тацнама, чини дела човекољубља свима којима је потребна. Она указује љубав и према онима који се дижу против ње.
Јерусалимска, Црква Црква Светих места, Мајка свих Црква и јасла, и Црква Рођења у Витлејему, моли се за престанак рата у Светој земља и у ширем региону Блиског истока. Моли се за заштиту свих житеља Свете земље, чланова њене пастве, страдалника у Гази, који су нашли склониште у манастиру Светог Порфирија и оданих поклоника који овде прослављају Божић.
У светом граду Витлејему, Божић 2024.
ТЕОФИЛО III
патријарх јерусалимски
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Јerusalem-patriarchate.info
