Јужни Мадагаскар је добио своју прву цркву посвећену недавно канонизованом Светом Хризостому (Папасарантопулосу) Мисионару. Са благословом Његовог Блаженства Папе и Патријарха Теодора II Александријског и све Африке, отварање врата цркве прославио је Његово Преосвештенство Епископ Толијаре и Јужног Мадагаскара Продром.
У објави на друштвеним мрежама, Епископ Продром је са емоцијама говорио о овој посебној прилици, описујући је као дан „који ће заувек остати у мом срцу“.
Објава Његовог Преосвештенства следи у целости:
„Од раног јутра, осетио сам да ово неће бити обичан дан. На лицима људи била је посебна радост и дубока емоција. Деца, старији, породице, обични људи и људи који воле Цркву жељно су чекали да се врата цркве први пут отворе.
„А када су се врата отворила…
Осетио сам да се не отвара само црква.
Нови пут се отварао за Божји народ.
Људи који су се до јуче молили у импровизованим просторима данас су први пут улазили у цркву која ће од сада бити њихов духовни дом, место где ће се деца крштавати, венчавати, певати химне, проливати сузе, приносити захвалност и, пре свега, људска личност ће сусрести Христа.
Затим је дошао тренутак прве Божанске литургије.
„Благословено Царство…“ чуло се у цркви по први пут.
Тамјан се уздизао ка небу.
Химне су испуниле нову цркву.
Док сам гледао лица људи, видео сам емоције у њиховим очима.
Биле су то сузе радости.
Сузе захвалности.
Јер у том тренутку, сви смо осетили да нам је Бог подарио нешто много веће од лепе зграде.
Дао нам је место где ћемо га срести.
Место где ће уморни пронаћи одмор, патници утеху, очајни наду, а они који траже Бога пут којим ће се приближити Њему.
И колико сам дубоко био дирнут, знајући да је ово прва света црква посвећена Светом Златоусту Мисионару.
Човеку који је волео Африку, који је ходао са вером и жртвом и који је посветио свој живот ширењу Јеванђеља.
Данас, овде на југу Мадагаскара, његово име се није само чуло.
Постало је молитва.
Постао је псалам.
Постала је Божанска литургија.
Постала је црква.
И дубоко сам осетио да се сетва тог великог мисионара наставља. Семе некада посејано кроз труд, сузе и жртву данас цвета у новим људима који отварају своја срца Христу.
Од срца желим да изразим дубоку захвалност Братству Православних Страних Мисија у Солуну, чијом љубављу, вером и жртвованим приносом је изграђена ова црква.
Јер се црква не гради само камењем.
Гради се молитвама.
Гради се жртвама.
Гради се љубављу.
Градију је људи који верују у Бога и не плаше се да сањају.
У недељу смо одслужили прву Божанску литургију.
Од те недеље до краја времена, молитве ће се чути у овој цркви.
Свеће ће бити упаљене.
Деца ће бити крштена.
Служиће се Свете тајне.
Људи ће долазити са радошћу и људи ће долазити са болом; људи са захвалношћу и људи са сузама.
И сваки пут када се чује „Господе, помилуј“, сећаћу се овог првог дана.
Дан отварања врата.
Дан прве Божанске литургије.
Дан када је Свети Златоуст Мисионар добио, овде на југу Мадагаскара, цркву посвећену његовом имену.
Усред емоција тог тренутка, помислио сам на нешто веома једноставно:
Када човек отвори врата Богу, Бог отвара пут ка Небу.
Нека ова црква зато постане мало светло у огромној афричкој земљи.
Светло вере.
Светло љубави.
Светло наде.
Светло које ће увек водити душе ка Христу.
Свети Златоусти Мисионар, моли се за све нас.
„Слава Богу за све!“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Vema.com.au