У четвртак се навршава 113. годишњица рођења Светог Јована Јакова из Њамца, Новог Хозевита, који је наставио традицију аскетског живота у Светој земљи на истим местима где су пророк Илија, Света Ана, Мајка Богородица, и Свети Ђорђе из Хозебе живели као пустињаци.
Рођен 23. јула 1913. године у селу Крајнићени, округ Ботошани, Румунија, будући светац је на крштењу добио име Илие (Илија). Рано је остао сироче, па га је одгајила бака Марија, која је у њему неговала љубав према молитви и животу Цркве.
Године 1933. ступио је у братство манастира Њамц, где је научио дисциплину монашког живота.
Војну службу је одслужио између 1934. и 1935. године у Дорохоју, где је служио као болничар. Распоред је одражавао послушање које је већ преузео у манастиру Њамц, где је радио у амбуланти и научио да брине о болеснима под вођством схимонаха Јова.
Пострижен је у монаха у манастиру Њамц у ноћи између 7. и 8. априла 1936. године, добивши име Јован у част Светог Јована Крститеља. Службу је одслужио епископ Никодим Мунтеану из Хусија, који је касније постао патријарх Румуније.
Одлазак у Свету земљу
Након пострига, наставио је послушање у манастирској библиотеци и амбуланти. Неколико месеци касније, у јесен 1936. године, отишао је у Свету земљу заједно са два монаха из манастира Њамц.
Прво је живео у манастиру Светог Саве, а касније у румунском скиту Светог Јована Крститеља на реци Јордан, где је служио као игуман.
У последњим годинама свог живота, повукао се у пећину Свете Ане у пустињи Хозбиба, посветивши се непрестаној молитви, посту и духовном писању. Тиме је наставио ланац аскетске молитве чије су раније карике укључивале Светог Ђорђа из Хозбибе, пустињака који је исту пећину користио као своје место повлачења.
Име пећине одражава предање које је идентификује као место где се Света Ана, Мајка Девице Марије, молила за дар детета.
Према предању Јерусалимске патријаршије, пророк Илија је такође живео као пустињак у долини Вади Келт (Хозиба). Тако је, током целог свог монашког живота, будући румунски светац остао под заштитом свеца чије је име добио на крштењу.
Песник који чезне за Богом
Уз свој аскетски живот, Свети Јован Јаков из Њамца оставио је за собом богато дело духовне поезије и списа. Његови стихови изражавају дубоку чежњу за Богом, љубав према аскетском животу, оданост светима и дубоку наклоност према румунском народу.
Његови списи се и данас читају, нудећи верницима охрабрење на покајање, смирење и постојаност у православној вери.
Свети Јован Јаков из Њамца упокојио се у Господу 5. августа 1960. године, у 47. години живота. Када је његов гроб отворен 1980. године, његово тело је пронађено нетљенно, што је продубило оданост верника румунском монаху из Хозибе.
Свети синод Румунске православне цркве канонизовао га је 1992. године, утврдивши 5. август као његов празник. Његове нетленне мошти чувају се у манастиру Светог Ђорђа у Хозиби, у Јудејској пустињи.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro