Васељенски патријарх Вартоломеј председавао је званичним потписивањем Патријарашког и Синодалног акта о додавању новог светитеља у литургијски календар Православне Цркве. Свечана церемонија одржана је у суботу поподне, 30. августа 2025. године, у Патријаршијској катедрали Светог Ђорђа у Фанару.
Архимандрит Боспориос, главни секретар Светог и Светог Синода, прочитао је Акт о канонизацији свештеника Димитрија Гагастатиса.
Након читања, Васељенски патријарх је, заједно са синодским архијерејима, прочитао Акт о канонизацији. Атанасије из Колоније, Андреј из Аркалохорија, Кастелија и Вијаноса, Атинагорас из Белгије, Пајсије из Лероса, Калимноса и Астипалеје, Себастијан из Атланте, Атинагорас из Кидоније, Максим из Силиврије, Макарије из Аустралије, Максим из Швајцарске, Јаков из Ирске и Јаков из Мексика, потписали су Акт у званичном Кодексу Васељенске патријаршије.
Међу присутнима су били старац митрополит Апостол из Деркоја, митрополити Језекиљ из Дервија, Теолипт из Иконије, Иларион из Винипега, Апостол из Њу Џерзија и Хризостом из Трикија, Гардикија и Пилија, који су формално поднели захтев за канонизацију преко Светог синода Грчке цркве. Присуствовали су и митрополити Мирон из Новог Зеланда, Јоакиим из Бурсе и Адријан из Аликарнаса. Служби су присуствовали игуманија Исидора, њена сестра и други чланови породице новоканонизиране светице, као и заменица регионалног гувернера Трикале, Хриса Нтинти, председник Урбаног развоја СА општине Трикала, Георгиос Зогас, општински званичници и велики број ходочасника из Трикале.
У свом говору, васељенски патријарх је, између осталог, нагласио:
„У самом срцу црквеног живота открива се присуство Светих, који, кроз своје учешће у светости ‘јединог Светог’ Бога, отелотворују ‘заједницу светих’ – заједницу обожења – што је сам живот саме Цркве, обележен од њеног почетка њиховим сведочењем и светошћу. Иста та стварност је присутна и данас, док народ Божји наставља своје путовање у будућност ‘стопама Светих’.
Новоканонизовани Светитељ је жива икона Бога који не остаје затворен у својој неприступачној трансцендентности, већ је ‘Бог са нама’, ‘Бог односа’, који је прослављен у својим Светима и позива нас да учествујемо у Његовој светости.
Одликовао се својом једноставношћу и смиреношћу, ‘убрајајући себе међу најмање’, посвећујући се бдењима и молитвама. Врлински и аскетски, био је будни исповедник Православља, обдарен проактивним духовним даровима, освећујући, чудотворним и исцељујућим, чак и након свог упокојења. Много пре његовог званичног уписа у диптихе Светих, његово име је већ било уклесано златним словима у срца верних.
Блажени свештеник из Трикале, својим богољубивим и човекољубивим животом, умножио је благодат коју је примио од Бога. Он је непроцењив небески дар народу Трикале, христољубивим вернима, православном свету и целом човечанству, објављујући „до краја земље“ да „нема другог имена под небом даног људима којим бисмо се могли спасти“ (Дела апостолска 4:12), осим Христа, који нас је избавио из ропства противника.“
Закључујући своје обраћање, васељенски патријарх је изјавио:
„Укључивање новог Светог у Агиологију Цркве је значајан догађај за народ Божји. Истовремено, позива сваког од нас да размисли о томе шта светост значи за наше животе као чланова Цркве Христове.“
Раније се васељенском патријарху обратио митрополит Хризостом из Трикија, Гардикија и Пилија, који је предводио вечерњу службу уз Патријархов благослов и охрабрење.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com