У свечаној атмосфери, 23. јула 2026. године, у свечаној сали некадашњег Филозофског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну, обављено је свечано проглашење Његовог Преосвештенства Епископа букомбског и западнотанзанијског господина Хризостома Мајдониса из Александријске Патријаршије за почасног доктора Аристотеловог универзитет.
Ово високо академско признање додељено му је као признање за дугогодишњи црквени, мисионарски, друштвени и духовни допринос у Грчкој, Албанији и Африци.
Свечаност је отворио председник Богословског факултета професор Илија Евангелу, који се осврнуо на дугогодишњу службу и значајну делатност пречасног епископа, истакавши да је његово дело живи пример повезивања академске теологије са практичним сведочанством Цркве.
Поздравне речи упутили су проректор Аристотеловог универзитета професор Никос Мангиорос, који је истакао значајну улогу Епископа Хризостома у православној мисији и његову дугогодишњу службу човеку, Цркви и богословском образовању, као и декан Богословског факултета протојереј Атанасије, који је говорио о његовој диверзитетској делатности.
Похвалну беседу новом почасном доктору одржао је професор Петрос Панагиотопулос, који је представио своју богату црквену и друштвену биографију. Он је подсетио на четрдесетогодишњу службу проповедника, тридесетогодишњу службу протонамесника Јерисске митрополије, обиман катихетски и хуманитарни рад, оснивање установа социјалне помоћи, своју новинарску делатност, као и дугогодишњи допринос православној мисији.
Посебно је истакнута његова помоћ у обнови Православне Цркве у Албанији, поред блаженопочившег Архиепископа Анастасија, десетогодишње предавање на Богословском факултету у Киншаси (Конго), као и садашња архипастирска служба епископа Букомбе и Западне Танзаније у оквиру Александријске Патријаршије.
Нови почасни доктор је са дубоком захвалношћу говорио о две велике црквене личности које су, по његовим речима, обележиле његов духовни пут – блаженопочившем митрополиту Флоринском (Леринском) Августину Кандиотису и блаженопочившем архиепископу албанском Анастасију. Са великим емоцијама се присећао година своје мисионарске службе у Албанији, описујући један од најтежих тренутака у свом животу: „У Ђирокастру, када су ми ставили лисице на руке и протерали ме, тада сам се сетио Анастасијевих речи: „Мисија је крст“.
Епископ Хризостом је нагласио да су ова два епископа били не само његови учитељи, већ и светли духовни руководиоци, који су га својим примером учили да служење Цркви захтева жртву, самоодрицање и несебичну љубав према човеку. Он је истакао да је његова мисионарска делатност, како на Балкану тако и у Африци, нераскидиво везана за њихово учење и пример.
Са грчког превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxianewsagency.gr