Његово Високопреосвештенство Митрополит Китруски, Катерински и Платамонски Георгије из Грчке цркве, професор на Аристотеловом универзитету у Солуну, објавио је кратко размишљање о прослави предстојећих божићних празника. Његове мисли су пренели медији у Грчкој, и црквени и нецрквени, у наставку и на нашем порталу преносимо текст у целости:
Док шетамо градом, гледамо излоге и пратимо школска дешавања, падају нам на памет одређене мисли. Славимо Божић као што бисмо славили рођендан неког „драгог“, али га држимо закључаног у соби, да нас не узнемирава. У дневној соби китимо, смејемо се, размењујемо поклоне, али нас не занима присуство Христово и зато Он остаје закључан, попут досадног детета.
Као тада, тако и сада, „нема места“ за Божанског Младенца. Не зато што немамо „гостионице“, већ зато што немамо места у својим срцима.
Заменили смо:
- јасле излозима,
- тишину буком,
- молитву новогодишњом забавом,
- свете фигуре вилењацима,
- благослов „Срећан Божић“ са „Срећни празници“,
- реч „Божић“ увезеним „XMAS“,
- ишчекивање конзумирањем.
Христос се роди, а ми смо заузети Деда Мразом, дрвећем у облику људи и санкама. А како ће наша деца упознати Христа, када смо га ми, одрасли, заменили свим тим?
И тако, сваке године се понавља иста трагедија:
- Славимо догађај, али губимо Личност.
- Славимо Божић, али протерујемо Христа из наших живота.
- Волимо Христа као бебу – непомичног и тихог. Не Христа који тражи место, промену, покајање.
Христос се наставља рађати „напољу“, не из нужности, већ по нашој сопственој одлуци.
На крају крајева, какву врсту Божића желимо? Божић са Христом или Божић без Христа?
Са грчког превела редакција портала „Ризница“
Извор: Romfea.gr