Митрополит ларијски и тирнавски Јероним, из Грчке цркве, лично је покрио упражњену парохију у селу Анагениси, служећи Божанску литургију као обичан свештеник, како би надокнадио недостатак парохијског свештеника – извештава грчки црквени портал „Vima Orthodoxias“.
Митрополит Јероним је отпутовао у село Анагениси близу Ларисе у недељу, 19. јула 2026. године, и лично је служио Божанску литургију, пославши поруку да се ниједно село или мала заједница не сме осећати напуштено од стране Цркве. Уместо само формалног јерархијског присуства, епископ је целу литургијску службу обавио као парохијски свештеник.
Село је остало без парохијског свештеника након смрти архимандрита Јакова, који је служио становницима дуги низ година. Од тада су потребе парохије привремено покриване, без сталног свештеника који би свакодневно био са верницима.
Храм испуњен верницима и младима
Присуство митрополита изазвало је велику радост међу локалним становништвом. Служби су присуствовали бројни становници, међу којима је било много младих и деце.
Догађај добија посебан значај у време када се многа села у грчкој унутрашњости суочавају са истовременим падом броја становника и недостатком свештенства. За старије становнике, парохијски свештеник није само онај који обавља свете Тајне, већ и особа која их посећује у њиховим домовима, теши их и помаже им у тешким тренуцима.
У својој проповеди, митрополит Јероним је говорио о светим оцима Четвртог васељенског сабора, значењу догмата Цркве и потреби да православна вера буде живи и саставни део свакодневног живота хришћана.
Након Литургије, црквени одбор је организовао сабрање у дворишту храма, где је митрополит разговарао са становницима, саслушао њихове бриге и упознао се са проблемима парохије.
У неким селима, Литургија се служи само једном месечно.
Случај села Анагениси није изолован. Недостатак парохијских свештеника расте у многим деловима Грчке, посебно у планинским, удаљеним и демографски ослабљеним селима.
Становници села у регионима Трикала, Лариса, Кавала, Солун и Епир описују тешку ситуацију. У многим заједницама, Божанска литургија се служи само једном или два пута месечно, а један свештеник служи неколико парохија истовремено, путујући на велике удаљености.
Становници кажу да постоје недеље и велики празници када црквена звона остају нема. У случајевима сахрана и светих Тајни или причешћа за старије и болесне, често је тешко пронаћи слободног свештеника.
Проблем није само у богослужењу. Парохија је центар друштвеног живота, посебно у малим насељима која постепено губе школе, јавне службе и младе становнике. Одсуство сталног парохијског свештеника додатно слаби свакодневни живот заједнице.
Потребна дугорочна решења
Представници Цркве упозоравају да је неопходно хитно и дугорочно решење. Међу предложеним мерама су попуњавање упражњених свештеничких места, побољшање плата за младе свештенике и стварање подстицаја за служење у удаљеним подручјима.
Према њиховим речима, проблем се не може решити само жртвама постојећих свештеника, који у многим случајевима брину о четири, пет или чак више села. Потребна је сарадња Цркве и државе како би се реално сагледале и задовољиле потребе малих парохија.
Иницијатива митрополита Јеронима је пример конкретне пастирске бриге; личним одласком у село и преузимањем службе, показао је да је владика близак чак и најмањој парохији – каже се у закључку извештаја „Vima Orthodoxias“.
Са грчког превела редакција портала „Ризница“
Извор: Vimaorthodoxias.gr