Нова публикација издавачке куће „Сент Џорџ Прес“ представља збирку беседа једног од највећих румунских стараца 20. века.
„Покајање и васкрсење: беседе током Триода и Пентикостара“ представља на енглеском језику инспиративне речи Светог Софијана (Богијуа) из манастира Антим, који је био један од 16 мученика, исповедника и аскета које је канонизовала Румунска православна црква 2024. године.
Отац Софијан је провео шест година у комунистичким затворима, након чега је последње четири деценије свог живота провео као игуман манастира Антим у Букурешту.
Светi Клеопа из Сихастрије га је назваo „Апостолом Букурешта“, „због тога што је безброј младих људи научио Исусовој молитви, охрабрујући их да се труде у непрестаној молитви и постигну унутрашњи мир“, пише „Прес“.
Опис књиге се наставља:
Његова учења о молитви, упућена људима који живе у великом граду, су изванредна: „За савремени живот, чини се да је Бог одредио ову кратку молитву: ‘Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног’; или барем ову молитву укратко: ‘Исусе, помилуј ме’, за сваку журбу свакодневног живота у којој се налазимо. Ако смо у учионици и слушамо предавање, у студију, фабрици, на путу или комуницирамо са неким, у сваком тренутку можемо рећи – с времена на време и што је чешће могуће – ову молитву: ‘Исусе, помилуј ме!’“
Суочен са унутрашњом фрагментацијом која је стална у савременом животу, старац Софијан, „урбани исихаста“, пружа јасан пут којим савремени читалац треба да следи. Усред растућег друштвеног отуђења, психолошке изолације и антихришћанских осећања, о. Софијан нас учи да можемо и морамо да следимо Молитву срца, да можемо да практикујемо учења која се налазе у Добротољубљу и Изрекама Отаца пустиње, да то не зависи од наше спољашње средине, већ од унутрашњег окружења истрајности у молитви. У духу Светог Серафима Саровског, он каже да је то заправо наша дужност према друштву, јер „ако успемо да направимо простор за Бога у себи, то боље за нас, али и за друге“. Молећи се непрестано са пажњом и ревношћу усред журбе савременог живота и чистећи наша срца од страсти, постајемо корисни друштву, способни да користимо онима око нас, и „тада ће се без сумње наш унутрашњи живот поново родити и бићемо радост свима око нас – молитвом ћемо моћи да помогнемо онима који не могу да се моле, а којима је потребна молитва“.
Књига „Покајање и васкрсење: Беседе током Триода и Пентакостара“ Светог Софијана Антимског може се купити од издавачке куће St. George Press.
Штампа такође нуди неколико других публикација које представљају румунску православну традицију, укључујући акатист Светом Јовану Јакову Хозевском од Светог Клеопе.
Отац Софијан је рођен 7. октобра 1912. године у Куконештију Старом. Постао је сабрат манастира Руги у округу Сорока 1926. године. Студирао је у школи за певаче у манастиру Добруша, у монашкој богословији у манастиру Церница (1932-1940), на Академији ликовних уметности у Букурешту (1940-1945) и на Богословском одсеку у Букурешту (1942-1946).
Замонашен је под именом Софијан у манастиру Добруша 1937. године. Рукоположен је за јерођакона 1939. године, а за јеромонаха 1945. године за манастир Антим у Букурешту. Служио је као игуман манастира од 1950. до 1955. године, а затим поново у последњим годинама свог живота.
Ухапшен је 1958. године и осуђен на 15 година затвора, али је пуштен на слободу 1964. године. Остатак живота провео је у манастиру Антим, где се упокојио 14. септембра 2002. године. Сахрањен је у манастиру Калдарушани у Грујуу у округу Илфов.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthochristian.com