Протопрезвитер Цариградског трона Никола Казаријан говорио је о изазовима које носи вештачка интелигенција и њиховој вези са православно-хришћанском антропологијом током међународне конференције поводом обележавања десетогодишњице Светог и Великог сабора на Криту.
Говорећи у Шантијију у Француској, 7. октобра, отац Казаријан је представио излагање под насловом „За живот света и друштвени етос Светог и Великог сабора”, истичући да документи Сабора остају важни теолошки извори за суочавање са друштвеним и технолошким реалностима које се брзо мењају.
Нагласио је да ни Сабор на Криту, ни документ из 2020. године „За живот света”, нису могли предвидети брзи развој савремене вештачке интелигенције. Међутим, њихова вредност не лежи у пружању унапред одређених одговора на сваки нови изазов, већ у нуђењу теолошког оквира за расуђивање.
„Црква не мора да поседује унапред одређен одговор на свако будуће питање”, рекао је он. „Потребни су јој теолошки ресурси и црквени капацитет да верно разазнаје нова питања.”
Отац Казаријан је нагласио да вештачка интелигенција покреће фундаментална питања која се тичу људске слободе, достојанства и одговорности. Технологија, како је истакао, може повећати ефикасност уз истовремено смањење људске делатности, олакшати комуникацију уз смањење истинског сусрета, или пружити информације уз слабљење моћи расуђивања.
Стога, централно питање није једноставно да ли је вештачка интелигенција добра или зла, већ да ли њен развој служи достојанству људске личности.
„Информација није мудрост, симулација није заједничарење, а оптимизација није синоним за добро”, нагласио је он.
Десет година након Крита, закључио је отац Казаријан, друштвена визија Сабора остаје актуелна управо зато што наставља да подстиче теолошко промишљање о новим изазовима са којима се суочавају Црква и савремено друштво.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com