У недељу је Патријарх Румунски Данило нагласио да се пост не практикује „да би нас људи видели или хвалили“, већ да бисмо „више волели Бога“.
Патријарх Данило је учествовао у Божанској литургији која је одслужена у историјској капели Светог великомученика Георгија у Патријаршијској резиденцији. Тумачећи Јеванђеље недеље Адамовог изгнања из раја, истакао је праву мотивацију за пост.
„Пост је самоприношење Богу, приношење себе у знак захвалности за дар живота и као жеља за освећењем живота. Пост као смањење хране и пића, или уздржавање од њих, мотивисан је страхопоштовањем и љубављу према Богу. Постимо јер више волимо Бога Дародавца него Његове дарове које конзумирамо. Поверавамо се Њему јер је Он извор нашег живота“, рекао је Патријарх.
Шта значи прави пост?
Патријарх Румунски је подвукао важност молитве током поста.
„Пост подржава молитву верног човека, који сматра свој однос са Богом средиштем, светлошћу и храном своје душе. Из тог разлога, онај ко пости, а не моли се, не сакупља духовну светлост у својој души; није освећен. Он обавља само биолошку и психолошку вежбу мотивисану хигијенским или естетским разлозима“, приметио је Његово Блаженство.
Патријарх Данило је нагласио да је пост лично дело заједништва између људске личности и Бога, и када се правилно практикује, доноси праву промену у животу.
„Прави пост мора бити сједињен са смирењем и радошћу, тако да постане унутрашње, интимно дело духовног заједништва између људске личности и Бога, који тајно и тихо види душу и дела верног, самопожртвованог, молитвеног и постног човека“, рекао је он.
„На овај начин, пост постаје промена у начину постојања: прелазак од похлепе или страствене, посесивне љубави према материјалним стварима ка љубави према врлинама и духовним даровима, интензивније неговање молитве и љубавне заједнице са Богом, који је нематеријалан, безграничан и вечан“, додао је патријарх.
Мистично учешће у Христовом четрдесетодневном посту
Патријарх Румуније је такође објаснио шта верници сакупљају у својим душама кроз пост, молитву, бдење и аскетски подвиг током овог периода.
„Сакупљамо у својој души божанску благодат, смирену и освећујућу љубав вечног Бога. Сакупљамо светлост Његове милосрдне љубави у својим срцима. На овај начин, молитвена и постна духовна особа, обасјана Христовом благодаћу, стиче смирен и духован начин размишљања и гледања, користи духовне речи и чини духовна дела, кроз која постаје сличан Богу, који је свет, смирен и милостив“, рекао је.
Конкретно, пост укључује „молитву, читање светих књига, духовне разговоре, исповест и чешће евхаристијско причешће“, објаснио је патријарх.
Истовремено, православни хришћански пост је „мистично учешће у четрдесетодневном посту који је Господ Исус Христос испунио у пустињи, да нас научи да нико не може победити зле духове и мрачне, себичне страсти, а да претходно не прими светлост божанске благодати, кроз пост и молитву, кроз исповест и чешће Свето Причешће“, нагласио је патријарх Данило.
Послушност Новом Адаму
Патријарх је даље навео три „велике грешке“ које су довеле до Адамовог изгнања из Раја: непослушност Богу, недостатак самоуздржања и поста и одсуство покајања након греха.
„Од тада до данас, грешни човек тежи да оправдава себе и оптужује друге. Из тог разлога, не може се спасити без покајања – то јест, без признавања са жаљењем грехова које је починио и тражења опроштаја за њих“, рекао је Његово Блаженство.
Закључно, патријарх Данило је нагласио да „послушност Христа, Новог Адама, исцељује непослушност Адама Старог“.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com