New York Times је објавио почаст патријарху Илији II Грузијском, описујући га као „духовни симбол стабилности“ који је водио Грузију кроз деценије дубоке политичке и друштвене трансформације.
У чланку новинара Ивана Нечепуренка, који извештава из Тбилисија, покојни патријарх је приказан као најдуже вођа са најдужом патријарашком службом у историји Грузијске православне цркве, чији је утицај обликовао и Цркву и нацију.
Патријарх Илија II је преминуо у 93. години, а његову смрт је потврдила Црква. Грузијска влада је прогласила петодневну националну жалост, што је кулминирало његовом сахраном у Сионском сабору. Хиљаде верника пратило је његов ковчег док је преношен у Саборну цркву Свете Тројице у Тбилисију, где је покопан.
Чланак истиче како је Илија II постао стабилизујућа снага током транзиције Грузије од совјетске репресије до независности и модерне државности. Од економских тешкоћа 1990-их до рата са Русијом 2008. године, он је пружао континуитет и духовно вођство у временима кризе.
Када је преузео вођство 1977. године, Грузијска црква је имала само ограничен број функционалних парохија због совјетских ограничења. Током деценија, он је надгледао изузетан препород, проширујући Цркву на више од хиљаду парохија и враћајући јој централну улогу у националном животу.
Њујорк тајмс такође подсећа на његово учешће у кључним историјским тренуцима, укључујући његову подршку антикомунистичким покретима у касној совјетској ери и његове напоре да посредује током грађанских сукоба у Грузији. Његов уравнотежен став у међународним односима – одржавање веза и са западно оријентисаним реформама и традиционалним везама са Русијом – забележен је као кључна карактеристика његовог вођства.
Поред политике, патријарх се бавио друштвеним и моралним питањима унутар грузијског друштва. Промовисао је традиционалне вредности, увео иницијативе попут Дана породичне чистоте и покренуо широко подржан програм крштења треће и наредне деце, доприносећи десетинама хиљада крштења.
Чланак се завршава наглашавањем да патријарх Илија II оставља за собом дубоко наслеђе не само као верски вођа већ и као културна личност, композитор и уметник, чији су живот и служба оставили трајан траг на Грузију и шири православни свет.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com