Бугарски патријарх Данило началствовао је 6. новембра 2026. године Литургијом и парастосом у Тројанском манастиру, поводом обележавања 14. годишњице упокојења бугарског патријарха Максима, који се преставио у Господу 2012. године.
У разговору са новинарима, патријарх Данило је одао признање свом претходнику за његову целоживотну посвећеност Бугарској православној цркви.
„Незаборавни бугарски патријарх Максим био је човек Божји. Од својих 98 година, 86 је посветио Цркви“, рекао је патријарх Данило.
Истакао је да је патријарх Максим служио Цркви кроз три различита историјска периода: монархију, период милитантног атеизма под комунизмом и демократију. Упркос политичким превирањима и друштвеним изазовима, остао је непоколебљив у својој вери и оданости Богу.
Са патријархом Данилом саслуживали су: митрополит варненски и великопреславски Јован, митрополит неврокопски Серафим, митрополит видински Пахомије, епископ мелнички Герасим (главни секретар Светог синода), епископ драговитијски Василије (игуман Тројанског манастира), епископ константијски Михаило (викар митрополита ловчанског) и епископ бранички Јован (први викар митрополита софијског), уз саслужење осталог свештенства.
Патријарх Данило изнео информације о здравственом стању митрополита Гаврила
Пре почетка свете Литургије, патријарх Данило се осврнуо и на здравствено стање митрополита ловчанског Гаврила, који је примљен на Војномедицинску академију у Софији због акутног панкреатитиса.
„Примљен је на Војномедицинску академију због акутне упале панкреаса. Тренутно је интубиран, али од јуче је дошло до одређеног побољшања његовог стања“, изјавио је патријарх Данило.
Патријарх је позвао православне хришћане да се моле за опоравак митрополита.
„Нека сви православни хришћани узнесу усрдне молитве Богу. Митрополит Гаврило је достојан архијереј. Нека му Бог продужи дане, подари здравље и омогући му да настави да служи у здрављу и достојанству“, рекао је он.
Сећање на наслеђе патријарха Максима
Након помене Свете литургије, служен је парастос, током којег је епископ драговитијски Василије одржао говор посвећен животу и служби патријарха Максима.
Подсетио је да је ујутру 6. новембра 2012. године бугарски народ примио тужну вест о смрти свог духовног вође.
Епископ Василије је истакао блиску везу патријарха Максима са Тројанским манастиром, који је покојни патријарх називао „колевком своје црквене и духовне судбине”.
Такође је подсетио на важне прекретнице у црквеној каријери патријарха Максима, укључујући његово рукоположење у чин јеромонаха 1944. године, уздизање у чин архимандрита 1947. године, именовање за старешину Подворја Бугарске православне цркве у Москви 1950. године, као и касније именовање за главног секретара Светог синода 1955. године.
Дана 30. децембра 1956. године, у патријаршијском саборном храму Светог Александра Невског у Софији, хиротонисан је за епископа браничког.
Посебан нагласак стављен је на улогу патријарха Максима у превазилажењу раскола који је поделио Бугарску православну цркву током посткомунистичког периода.
Епископ Василије је подсетио да се патријарх Максим током те кризе суочавао са личним нападима и политичким оптужбама, али је одбио да на њих одговори непријатељством.
„Упркос свему томе, није одговарао на клевете, није изговорио ниједну ружну реч ни против кога, и сачувао је како своје достојанство, тако и достојанство Цркве”, рекао је епископ.
Описао је канонски легитимитет и лични ауторитет патријарха Максима као чврст ослонац за Бугарску православну цркву током тих тешких година.
Завршавајући своје обраћање, епископ Василије је подсетио на речи патријарха Максима да никада није направио компромис са својом вером, као и на његову доживотну посвећеност очувању јединства Бугарске православне цркве.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com