Поводом светог спомена на Светог Антонија Великог, Оца и Учитеља пустиње, Папа и Патријарх александријски и све Африке, Теодор II, предводио је евхаристијску прославу у свечаној цркви Светог Антонија Великог у Шатбију, Александрија. Пратио га је епископ Дамаскин из Мареотисе, патријаршијски егзарх александријски.
Напомиње се да је црква Светог Антонија Великог подигнута 1955. године уз благослов покојног патријарха александријског Христофора II.
У својој беседи, патријарх Теодор је са дубоким теолошким увидом и дубоким емоцијама говорио о сусрету између Светог Павла из Тебе и Светог Антонија Великог, како је сачуван у хагиографској традицији Цркве. Нагласио је да овај сусрет два велика аскете египатског није био само историјски догађај, већ откровење праве мере аутентичног аскетског живота и истинске светости.
Патријарх се посебно фокусирао на послушност Светог Антонија божанском позиву. Упркос својим поодмаклим годинама, Свети Антоније је занемарио физички умор и тешкоће пустиње, одговарајући на Божју вољу са апсолутним поверењем. Ово путовање, приметио је патријарх Теодор, симболизује борбу сваког верника да изађе из самосталности и неизвесности и да тражи Бога тамо где се Он открива.
Даље је подвукао да се истински духовни напредак не постиже без искушења, стрпљења и духа самопрекора – елемената кроз које божанска благодат улази и преображава људску личност.
Осврћући се на дирљив тренутак заједничког оброка двојице светаца, током којег је гавран чудесно донео хлеб, патријарх је нагласио да божанска промисао никада не напушта оне који се у потпуности посвете Богу. Гостопримство, молитва и братско заједништво, приметио је, имају моћ да чак и пустињу претворе у место благослова и радости.
Патријарх се такође осврнуо на теолошки значај упокојења Светог Павла Тиванског, које се догодило у молитви, и на визију дату Светом Антонију, који је видео душу светитеља како је славно прате анђеоске и свете силе. Нагласио је да покој праведника није крај, већ прелазак у вечни живот и славу Божију.
Посебно је поменуто чудесно сахрањивање Светог Павла од стране лавова – догађај који, како је објаснио патријарх Теодор, открива да особа помирена са Богом обнавља хармонију целокупном стварању, наговештавајући обнову свих ствари у Христу.
Закључујући своју беседу, патријарх Теодор је нагласио да пример два велика Отца пустиње остаје стални позив на смирење, послушност, братску љубав и апсолутно поверење у божанску промисао. Кроз ове врлине, Црква наставља да сведочи о Христу у савременом свету као извору живота, мира и наде.
На крају, патријарх је изразио захвалност свештенству и парохијском одбору цркве на њиховој одличној припреми празника.
Након Божанске литургије, у дворишту цркве одржана је литија са светом иконом Светог Антонија Великог. Прослава је завршена традиционалним сечењем новогодишње василопити у парохијском духовном центру.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com