„Пост није једноставна вежба хигијене или естетике, већ школа духовног самоуздржања, школа очишћења или постепеног ослобођења од себичних страсти како би се стекла смирена и милосрдна љубав која се налази у Исусу Христу, који је постао послушан до смрти – чак и смрти на крсту“, рекао је патријарх Данило на Чисти понедељак.
Патријарх Румуније је у понедељак служио Велико повечерје са првим делом Великог канона Светог Андреја Критског у историјској капели Светог великомученика Георгија Патријаршијске резиденције.
Његово Блаженство је подвукао да је пост установљен у Рају као вежба самоуздржања и као израз људске слободе да бира између Дародавца-Творца и дрвета које је Он забранио.
„Пошто ово духовно уздржавање, које је почело постом у Рају, нису испунили наши преци Адам и Ева, Господ Исус Христос, Нови Адам, на почетку Свог јавног деловања, након што га је Јован крстио на Јордану, био је одведен у пустињу Светим Духом и тамо, после четрдесет дана и четрдесет ноћи поста и молитве, био је искушаван“, објаснио је патријарх.
Три искушења
Патријарх Данило је изложио три искушења са којима се Христос суочио на почетку Свог проповедничког деловања.
„Прво је било искушење да се хлеб има без труда и напора, претварањем камења у хлеб на аутоматски или магични начин. Међутим, Господ Исус Христос је одбацио ово искушење, рекавши: ‘Човек неће живети само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божјих.’“
Искушење да се влада над људима и читавим народима такође је одбацио Спаситељ, који је рекао: „Одлази, сатано! Јер је писано: Господу Богу своме клањај се и Њему самоме служи“ (Матеј 4:10).
„Треће искушење које је Господ Исус одбацио било је искушење сујете или нарцисоидног прецењивања људског ја, илузије неограниченог успеха – то јест, искушење да се буде свемоћан попут Бога, али без заједнице са Богом“, додао је Патријарх.
„Ова три искушења су стална у човечанству. Стога нас Свети Оци Цркве уче да је пост школа слободе и зрелости, школа избора између Дародавца и Његових дарова.“
Знак љубави
Патријарх Данило је објаснио да постом показујемо да су послушност Богу и заједница са Њим у молитви важнији од конзумирања разних материјалних дарова које Бог нуди за телесну исхрану.
„Из тог разлога, онај ко пости, али се не моли и не тражи Божју помоћ, пости само као физичку вежбу да би се одржао у форми или, како каже Свети Јован Златоуст: ‘Ко пости, али не даје милостињу, пости да би се обогатио – тај скупља резерве за будућност’“, упозорио је Патријарх.
„Дакле, из ове перспективе, пост је школа уздржаности и слободе – слобода да се преферирају духовни дарови у односу на материјалне, да се одбаци страст похлепе и да се негује великодушна љубав.“
Цитирајући Светог Василија Великог, додао је да пост олакшава тежину тела, али јача здравље душе. Док су животињски производи од којих се верници уздржавају током Великог поста привремени и ограничени, Свето Причешће Телом и Крвљу Христовом је залог вечног живота.
Молитва Светог Јефрема: Епиклеза Литургије покајања
У завршном делу своје беседе, Патријарх је објаснио значење и духовну корист Молитве Светог Јефрема Сиријског током Великог поста.
Напоменуо је да се суботом служи Божанска Литургија Светог Јована Златоуста, а недељом током Великог поста Литургија Светог Василија Великог. То су пуне евхаристијске Литургије, укључујући епиклезу – призивање Светог Духа на хлеб и вино.
Међутим, временом су верници желели да примају Свето Причешће и радним данима — од понедељка до петка — током Великог поста. Ових дана се не служи пуна евхаристијска литургија са епиклезом; уместо тога, служи се Литургија пређеосвећених дарова, која не укључује евхаристијску епиклезу.
То је могуће, објаснио је патријарх, јер Молитва Светог Јефрема — која садржи четири молбе за протеривање злих духова и четири молбе за призивање врлина — функционише као епиклеза Литургије покајања.
„Током Великог поста, од понедељка до петка, све службе заједно чине Литургију покајања“, рекао је он.
Позивајући се на Светог Петронија Танасеа из Продромског скита на Светој Гори Атонској, патријарх Данило је приметио да ова молитва није призивање Светог Духа на хлеб и вино, већ на особу која се каје. Преображење није хлеба у Тело Господње и вина у Његову Крв, већ грешне особе у врлину кроз опроштај грехова, покајање и заједницу са Христом кроз молитву и Свету Тајну Евхаристије.
Велики канон се чита у деловима током прва четири дана Великог поста на Великом повечерју, а у целини у среду пете недеље.
На служби у понедељак увече, патријарх Данило је носио црну матију. Патријарх Румуније носи беле мантије као израз трајне канонизације Румунске Православне Цркве. Изузетно, међутим, облачи се у црне одежде током прве недеље Великог поста, током Страсне недеље, симболизујући стање дубоког покајања.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro