По милости Бога, даваоца свих, данас започињемо нову црквену годину, славећи Његово небеско име због непрекидне и изобиљне плодности иницијатива Његове Свете Велике Цркве у области заштите творевине. Васељенска патријаршија је не само од ране фазе истакла озбиљност еколошких проблема, већ је усмерила пажњу и на њихове основне узроке – који су унутрашњи, духовни и морални – и предложила решења заснована на православном евхаристичком и аскетском етосу.
Православље, у својој вери, божанском богослужењу и сведочењу свету, могло би се рећи да је еколошки прихватљив облик хришћанства. Стога, проглашење празника Индикта даном молитве за заштиту природне средине није била само реакција на савремену еколошку кризу, већ природни продужетак живота Цркве као „примењене екологије“. Од почетка смо прогласили нераздвојивост поштовања творевине и људске личности, откривајући заједнички корен и међусобну повезаност еколошких и друштвених проблема. Отуђење од Бога рађа посесивни и експлоататорски став и понашање према творевини и ближњима, док је живот у Христу и по Христу извор еколошке осетљивости и филантропског деловања. Као што је Господ рекао: „Свако добро дрво рађа добре плодове, а рђаво дрво рађа зле плодове. Добро дрво не може рађати зле плодове, нити рђаво дрво може рађати добре плодове“ (Матеј 7:17–18).
Поштовање духовних вредности изоштрава наше разликовање шта је добро и шта се мора чинити. Равнодушност према Трансцендентном и „антропомонизам“ који следи доводе до заробљавања људског бића у земаљском, односно до смањења његове слободе у прагматичне изборе и одлуке, увек испреплетене са површним погледима на стварност и са идентификацијом добра са „оним што се случајно чини корисним“. Благовремени позив на „еколошко покајање“ – поред позива на кајање због већ нанете еколошке штете – и на радикалну промену начина размишљања и понашања према стварању, такође указује на потребу да се превазиђе погрешан став који подржава поглед на еколошки деструктивну „саморегулишућу економију“ као једини пут ка развоју. Овај став додатно подстиче наивно веровање у наводну способност природе да се бесконачно регенерише, упркос људским теретима које трпи, као што је интензивирање климатских промена и њихове разарајуће глобалне последице. Данас се свему томе додаје хаос ратних поклича, бомбардовања, ракета и експлозија, који заглушује крике невиних жртава немилосрдног насиља и јаук стварања. Будућност живота на нашој планети биће или еколошка и мирна – или неће постојати.
Васељенска патријаршија, поред своје борбе за мир, правду и солидарност, наставиће да предводи заштиту природе, подржавајући еколошке теме као централна питања у међухришћанском и међуверском дијалогу, и промовишући значај хришћанских еколошких принципа и традиција у оквиру међународних институција, еколошких организација, научних фондација и цивилног друштва. Уверени смо да сарадња у области екологије јача наш осећај заједничке одговорности за будућност и отвара нове и повољне перспективе.
Враћајући се на оно што смо навели у претходној Поруци, још једном позивамо митрополије Мајке Цркве широм света, парохије и манастире да развију координисане акције и конкретне интервенције како би мобилисали вернике, са нагласком на образовање млађе генерације. Примена еколошких импликација наше вере у пракси је дефинишући аспект нашег православног идентитета.
У том духу, желимо вам свима благословену и плодну црквену годину у добрим и богоугодним делима. Позивамо децу Свете Велике Христове Цркве широм света да живе на истински еколошки прихватљив начин и у братској љубави, да се моле за стварање и мир, да теже интегритету природне средине и одрживости и да негују културу солидарности. Заступништвом и заштитом Пресвете Богородице Памакаристос, призивамо на вас животворну благодат и велику милост Свемогућег Творца и Свемилостивог Бога љубави.
Благословена Црквена година, браћо и децо у Господу!
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com