У понедељак, 2. фебруара 2026. године, Јерусалимска патријаршија је прославила успомену на нашег оца међу светима Јевтимија Великог у Светом манастиру посвећеном његовом имену, поред Светог манастира Богородице Саида Наје, северно од Старог града Јерусалима.
На овај празник, Црква обележава да је Свети Јевтимије донео радост својим родитељима, будући да им је дат као дар, пошто су годинама били без деце. Пореклом је из Мелитене у Јерменији. Након што је остао сироче са три године, поверен је свом ујаку Евдоксију, а потом Отреју, епископу Мелитене. Под њиховим вођством, поучаван је светим писмима и рукоположен је за свештеника. Прво се подвизавао у манастиру своје домовине, а затим је отишао у Свету земљу, стигавши у Јерусалим 406. године. У почетку се подвизавао у пустињи Аин Фара, у лаври Светог Харитона. Након тога, заједно са Светим Теоктистом, повукао се у пустињу Кутила, где су живели у апсолутном аскетизму, самоћи и молитви. На молбу монаха, основали су манастир за искушенике, чији је надзор и брига била поверена посебно Светом Теоктисту, и Лавру за монахе напредне у аскетској пракси, где је њихов врлински и прецизан начин живота привлачио мноштво монаха и хришћана који су тражили њихово духовно вођство.
Свети Јевтимије и Свети Теоктист служили су као духовни учитељи Светог Саве. Када је Свети Сава дошао код њих, он је још увек био искушеник и млад, голобради монах. Због тога га је Свети Јевтимије послао у общежитије Светог Теоктиста, где су га они годинама водили и поучавали.
Свети Јевтимије је обављао мисионарски и свештенички рад, примајући 420. године номадске Арапе-Сарацене под вођством Аспевеста Петра, за чије је рукоположење за епископа логора Свети Јевтимије заступио код јерусалимског патријарха. Године 429, јерусалимски патријарх Јувеналије освештао је лавру Светог Јевтимија. Свети Јевтимије је откривен као светионик монашког живота и вратио је царицу Евдокију у православље. Добио је дарове духовног расуђивања и чудотворства. Рушевине његове лавре сачуване су до данас од њеног уништења од стране Персијанаца 614. године.
У његовом светом манастиру у Јерусалиму, вечерње је служено, а Божанска литургија ујутру, којом је началствовао Његово Преосвештенство архиепископ авилски Доротеј, уз саслужење архимандрита Макарија, Филумена и Амфилохија, свештеника Фараха и Николаја и јерођакона Продрома. Појање је одржао архимандрит Симеон и ученици Патријаршијске школе. Служби су присуствовали генерални конзул Грчке у Јерусалиму, г. Димитриос Ангелосопулос, чланови конзулата, монаси, монахиње и верници из Јерусалима, као и неколико ходочасника.
Током Божанске литургије, јерусалимски патријарх Теофил III посетио је Свети манастир ради поклоњења.
Патријаршијску и епископску пратњу је великодушно примила најпобожнија монахиња Фотинија, која марљиво брине о манастиру.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com