Празник Светог Арсенија Кападокијског – имендан митрополита аустријског

Фото: Оrthodoxtimes.com

У уторак, 10. новембра 2026. године, на дан када Црква прославља нашег преподобног оца међу светима, Арсенија Кападокијског, митрополит аустријски и егзарх мађарски Арсеније прославио је свој имендан и началствовао Светом литургијом у Саборном храму Свете Тројице у Бечу.

Са митрополитом су саслуживали епископ апамејски Пајсије и епископ аристијски Максим, заједно са свештенством Митрополије аустријске и Егзархата мађарског. Светој литургији присуствовали су и монаси из манастира Покрова Пресвете Богородице и Светог Пајсија, као и велики број верника који су се окупили да приме благослов Светитеља и упуте искрене жеље свом духовном пастиру. Празничне химне су дивно извели саборни хорови појаца.

Беседу поводом овог празника одржао је епископ апамејски Пајсије, говорећи о животу и духовном наслеђу Светог Арсенија Кападокијског. Светитељ је рођен у Фараси, у Кападокији, а живео је у бурном периоду обележеном прогонима, оскудицом и опасностима. Ипак, усред тих недаћа, успео је да свој живот учини пребивалиштем Божјег присуства. Како је Преосвећени истакао, прва велика порука овог Светитеља савременом човечанству јесте да светост извире из човековог односа са Богом, без обзира на околности у којима неко живи. Човек може остати у миру усред невоља, бити лишен многих ствари, а ипак бити богат у Христу; може живети у свету, а имати срце у којем пребива сам Бог.

Читав живот Светог Арсенија постао је молитва, а молитва је за њега била сам начин живота. Сходно томе, његов живот био је испуњен љубављу, жртвом и несебичним служењем. Делио је Божју благодат са другима, постајући им отац, уточиште за оне који су патили, извор утехе за очајне и духовни вођа за оне који траже Христа. Друга порука његовог живота, наставио је Епископ, јесте да онај ко истински сретне Христа не може остати равнодушан према својим ближњима, јер су љубав према Богу и љубав према ближњем нераздвојиве. Епископ је посебно нагласио љубав овог Светитеља према деци, коју је усмеравао, штитио и приводио Цркви, знајући да се људско срце обликује од најранијег узраста и да се вера преноси, пре свега, личним примером. На тај начин, он је спроводио у дело речи Господње: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени.”

Велика снага овог Светитеља лежала је у његовој смерности. Човек достиже светост када се ослободи егоизма и када у свом срцу направи места за Бога. Управо захваљујући својој смерности, свети Арсеније је био у стању да носи бремена других, у складу са речима апостола Павла: „Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов.” Он је саслушавао људе у њиховим страдањима, молио се за болесне и стајао уз оне који су се суочавали са недаћама, пружајући им присуство Цркве и наду која се налази у Христу.

Ова порука је нарочито актуелна у наше време, када људи располажу безбројним средствима комуникације, а ипак се често осећају усамљеније него икада раније. Светитељ нас подсећа да човек проналази спасење кроз поверење у Бога. Његова молитва, која је обухватала читав свет, открива величину Светитеља, чија срца постају толико пространа да могу да приме у себе страдања других. Светитељи су живи удови Тела Христовог и настављају да се моле за нас. Закључујући, Епископ Пајсије је истакао да нас свети Арсеније учи да се молимо, да будемо смерни, да волимо своје ближње и да помажемо у ношењу њихових бремена. То је, нагласио је он, сам начин живота истинског православног хришћанина.

Осврћући се на то да се дан сећања на овог Светитеља поклапа са именданом Митрополита, Епископ је приметио да та два догађаја обједињује заједнички духовни смисао: молитва, очинско пастирско служење и љубав према ближњима. У име свих присутних, упутио је Митрополиту своје искрене жеље, молећи се да му, молитвеним заступништвом Светог Арсенија, буду подарени добро здравље, снага, дуговечност и изобиље Божје благодати у вршењу високе и одговорне епископске и пастирске службе. Изразио је наду да ће Његово Високопреосвештенство наставити да пружа подршку, охрабрење и вођство Божјем народу ка Христу, нарочито у време када је православном сведочењу у Европи потребан глас истине и глас љубави. Такође се помолио да Господ подари Митрополиту благодат којом ће своје стадо водити „од страха ка нади, од неизвесности ка вери, и од људске усамљености ка заједници унутар наше Цркве”.

У свом обраћању, митрополит Арсеније је изразио захвалност архијерејима који су дошли да саслужују на светој Литургији и поделе радост празника овог Светитеља; презвитерима и ђаконима који су заједно служили и молили се; монасима и монахињама; хоровима на њиховом дивном појању; као и свим верницима који су се окупили да приме благослов и благодат Светитеља.

Захвалио је Богу што је навршио петнаест година епископске службе, током којих је, као епископ, петнаест пута прославио празник светог Арсенија. Помолио се да Бог у Тројици, Пресвета Богородица и свети Арсеније помогну свима да наставе свој добар подвиг у вери и служењу – са смирењем и без тражења признања – ради наше помесне Цркве и „ради спасења људи, како би људи задобили вечни живот. То је циљ.”

На крају, упутио је искрену захвалност свима онима који га подржавају у пастирском раду Митрополије, свако према својим могућностима и на свој начин. Истакао је да би му, без њихове помоћи, било тешко да се носи са бројним изазовима и одговорностима своје службе, те је закључио речима: „Нека сте сви благословени.”

Поводом празника, митрополит Арсеније је одликовао добротвора господина Дениса Џензерског Златним крстом Митрополије аустријске и Егзархата мађарског.

Са енглеског превела редакција портала „Ризница“

Извор: Оrthodoxtimes.com

Подели ову објаву са другима:

Претрага