У Крстопоклону недељу, Његова Светост Патријарх бугарски Данило, освештао је састојке који ће бити употребљени за девето, у новијој историји Бугарске православне цркве, Мироварење. Чином је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит варненски и великопреславски г. Јован – председник комисије за Мироварење, Епископ мелнички г. Герасим – главни секретар Светог Синода, архимандрит Јован – протосинђел Свете митрополије Софијске, јеромонах Доситеј (Удрев) – главни технолог за Мироварење, протојереј Стилијан Табаков, јереј Добри Христов и протођакон Дејан Коруноски.
Пре освећења састојака, у Патријаршијском Саборном храму Светог Александра Невског, поводом Крстопоклоне недеље, Василијеву Литургију служили су митрополит варненско-великопреславски Јован и епископ мелнички Герасим.
У раним поподневним часовима у згради Светог Синода почела је процедура Мироварења. Његово Блаженство Патријарх Данило предводио је водоосвећење и прочитао молебан на почетку овог благодатног дела. Планирано је да на Цветну недељу посуде буду пренете у храм Светог Александра Невског, где ће, са почетком Страсне седмице, почети Мироварење.
Прво Мироварење у новијој историји БПЦ обављено је 6. априла 1950. године, на Велики четвртак. Припрема светог мира је важан чин за сваку помесну православну цркву, јер само аутокефалне цркве имају право да припремају и освештају свето миро. Након признања аутокефалности Бугарске православне цркве 1945. године томосом њене матичне Цркве, Цариградске патријаршије, Бугарска православна црква је добила право да сама припрема и освећује миро.
Свето миро
Свето миро се користи приликом свете Тајне Миропомазања, као и приликом освећења храмова и антиминса. Дакле, свака помесна црква освећује и чува мир за своје литургијске потребе.
У Старом Завету Господ је Мојсију дао тачну формулу за припрему мира којим је требало да буду помазани Скинија и њене слуге (Изл. 30,22-25). На Тавору је требало да се чува посуда са освећеним уљем за помазивање свештеника и пророка. То помазање је било знак Божије благодати која силази и „почива“ на помазаника.
Састав мира које се користи у Православној Цркви укључује различите састојке, укључујући: маслиново уље, бело вино, тамјан, ружино уље, тимијан, кардамом, мошус, балзам, уље бергамота, уље каранфилића, уље босиљка, уље геранијума, уље лаванде, корен ириса, кантарион, уље цимета и др. Мноштво састојака символизује мноштво благодатних дарова који се кроз њега примају. Миро се кува три дана и освећује на Велики четвртак.
Са бугарског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вg-patriarshia.bg