Свечаности у част Светог и славног свештеномученика Серафима, архиепископа Фанарија и Неохорија, достигле су врхунац у недељу, 27. септембра, на месту његовог страдања у Фанарију (област Кардица), служењем празничне Свете литургије и литијом са светом иконом Богородице Фанариотисе-Петрилиотисе и благодатном главом Светог Серафима.
Празник, који се сваке године обележава последњег викенда у септембру у складу са традицијом коју је установио благопочивши митрополит тесалиотидски и фанариоферсалски Језекиљ, завршен је у атмосфери молитве и одавања почасти Светитељу. Благодатна глава Светог Серафима била је изложена током свих свечаности, пружајући верницима прилику да јој се поклоне за време богослужења.
У недељу ујутру служено је јутрење, након чега је уследила празнична Света литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит тесалиотидски и фанариоферсалски Тимотеј. Потом је уследила литија са светом иконом Богородице Фанариотисе-Петрилиотисе и благодатном главом Светог Серафима, чиме су окончане литургијске свечаности у част заштитника и покровитеља овог краја.
У својој беседи, Високопреосвећени се осврнуо на данашње апостолско читање из Друге посланице апостола Павла Коринћанима, истичући да су посланице апостола од темељног значаја за хришћански живот, јер дефинишу идентитет хришћанина — ко смо и како смо позвани да живимo.
Посебно се задржао на речима апостола Павла да су крштени хришћани „храм Бога живога”. Кроз Крштење и слободан избор човека да постане хришћанин, људска личност постаје сасуд Божје благодати, а Бог се усељава у њу. Како је Високопреосвећени нагласио, човек представља најсветији „храм”, будући да Бог постаје лично присутан и оваплоћен у животима људи. Бог „ходи” међу нама и „пребива” у нама – то је стварност која такође открива истински идентитет хришћанина.
„То је наш идентитет. То значи бити хришћанин”, рекао је он, на себи својствен начин.
Његово Високопреосвештенство се потом осврнуо на поуку апостола Павла: „Изађите између њих и не дотичите се нечистог“, наглашавајући потребу да се човек удаљи од егоцентричних, себичних и саможивих ставова који спречавају присуство Божије у његовом животу. Мисли, одлуке и поступци човекови, како је истакао, треба да произилазе из Бога, а не из личне користи.
У том контексту, повезао је речи апостола Павла са јеванђелским одељком тог дана и ликом апостола Петра. Подсетио је да је Петар, приликом првог чудесног риболова, осетио страх пред божанским присуством Христовим и узвикнуо: „Изиђи од мене, јер сам човек грешан, Господе.“ Ипак, када је поново срео Васкрслог Христа на Тиверијском мору, бацио се у море у жељи да што пре похрли ка Њему.
Петар није престао да буде грешник, објаснио је Високопреосвећени. Али, уз грех, сада је постојала и лична борба човека ка обожењу. Тако се страх претвара у чежњу, а однос са Христом постаје жив и истинит.
Затим се посебно осврнуо на значење светости. Нагласио је да се светост не може свести на тражење одговора од светитеља о појединачним питањима свакодневног живота, нити на селективно бирање само оних речи светитеља које нам пријају. Животи светитеља представљају целовито сведочанство вере, љубави и заједништва са Богом.
Говорећи посебно о Светом Серафиму, Високопреосвећени је говорио о светости као сведочанству вере и љубави према Богу и ближњима. Свештеномученик Серафим је, како је истакао, сведочио Христа својим животом и служењем свом стаду.
„А знате ли шта је светост? То значи бити у стању – обратите пажњу – бити користан себи и другима“, нагласио је он, напомињући да је сваки човек позван да користи дарове и таленте које му је Бог подарио и да их умножава на добробит како себе, тако и својих ближњих. Закључујући своју беседу, Његово Високопреосвештенство се вратио на тему идентитета хришћанина као „храма Божијег”, наглашавајући потребу да се сваки човек очисти „од сваке прљавштине тела и духа” и усаврши светост, чувајући свој суштински и истински идентитет аутентичног хришћанина.
Овом поруком окончано је овогодишње празновање Светог Серафима на Фанару – на месту где је Светитељ служио као архијереј и сведочио Христа, остајући до данас живо средиште и ослонац за локалну Цркву.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Vema.com.au