Херцег Нови као и читава Бока, где се спајају копно и море, јесте простор који покрива небо, којим доминира небо, где је небо присутно, о чему сведоче толике светиње свуда око нас, о чему сведочи свети манастир Савина. Ту где је небо присутно нема граница. Нема граница између неба и земље. Нема граница између прошлости и садашњости. Нема граница између људи, појединаца, породица, али нема граница ни између народа, вера. Ту где је небо присутно, а Херцег Нови јесте простор где је небо присутно, ту постоји једно вечно сада у којем се налази као у центру Бог, а тамо где је Он ту заправо постоји искључиво и само љубав као полазна тачка и корен из којег се све остало развија.
И зато је Свети Сава, полазећи одавде на своја путовања, баш зато што је Херцег Нови био намењен да буде присуство неба, усадио у овај камен и у воду, у све што постоји, знак Христов. Усадио је оно, што данас кажу, космополитски дух, тј. дух љубави која се не плаши другачијег. Због љубави која је најбољи чувар онога што јесмо, усадио је потпуну отвореност, а не само, како је опет данас популарно да се говори, толеранцију према другом и другачијем. Толеранција може значити: трпим те ту поред себе, али не желим да имам ништа са тобом, штавише, изнутра ме ремети, али ипак ја ћу те истрпети. Јеванђељска љубав коју собом носи и којом је обележен Херцег Нови, јер је обележен Светим Савом, јесте апсолутно и сасвим нешто другачије. То је љубав која има раширене руке и отворено срце за све и свакога тако да у то срце улазе многи прозори и многа врата, кроз која многи могу да уђу, али нема ниједнога излаза. Херцег Нови заиста јесте по својој отворености срце које има много улаза, али нема излаза. И зато сам рекао на почетку: свако ко дође у Херцег Нови има дубоко осећање и свест да се вратио себи. Отуда не треба да нас чуди, јер је то потпуно нормално, да је Бока, која има толико православних светиња и толико православних Срба, увек била отворена за све. У њој су православни Срби увек изграђивали најбоље могуће односе са другим верама, са браћом римокатолицима, али и са другим представницима верских заједница. Ево, овде је међу нама и имам Исламске заједнице који живи са вама у Херцег Новом. И овај ваш поздрав, а и он сам, сведочи управо о томе да Херцег Нови јесте не просто град толеранције него град љубави. То може да буде зато што у њему живе људи који су свесни свога корена, који су свесни свога идентитета, који познају себе, који воле своје, а онда имају чврст темељ и предуслов због тога да воле и другога.
И као да је Бог већ својим промислом, својом филигрантски прецизном руком и мишљу, у Боку Которску уцртао тај етос, јер сам Бококоторски залив је довољно затворен да може бити сачуван од разних спољашњих олуја и непогода, али у исто време у себи, изнутра, леп, богат, благородан и отворен као широко море што је отворено, отворен за размену идеја, добара и свега доброг и душекорисног са свима на свету, али исто тако и приступачан зато што је потпуно слободан, јер је љубав та која чува његову слободу.
Из беседе патријарха српског г. Порфирија, изговорене на свечаној академији поводом 640. година од оснивања Херцег Новог, у понедељак, 29. августа 2022. године на Канли кули у Херцег Новом.