Више од 388 милиона хришћана широм света суочило се са озбиљним прогоном или дискриминацијом због своје вере у 2025. години, према годишњем извештају који је данас објавила невладина организација Portes Ouvertes (Отворена врата).
„Ово представља повећање од осам милиона у поређењу са 2024. годином“, рекао је Давид Хемерлин, директор Portes Ouvertes за Француску и Белгију, током конференције за новинаре у Паризу, изражавајући забринутост због онога што је описао као „рекордни ниво“.
Протестантска невладина организација је појаснила да ова бројка не значи да је 388 милиона хришћана директно прогоњено, већ да живе у регионима где се дешавају тешки прогони.
Сличну процену је у новембру представила католичка организација Помоћ цркви у невољи (Aide à l’Église en Détresse – AED), која је проценила да 413 милиона хришћана живи у земљама где се не поштује верска слобода, док је 280 милиона директно изложено прогону.
Према подацима организације „Portes Ouvertes“, у периоду од 1. октобра 2024. до 30. септембра 2025. године, убијено је најмање 4.849 хришћана, 4.712 је затворено, а 3.632 цркве су нападнуте. Извештај такође документује 22.702 хришћана приморана да побегну из својих земаља због прогона, као и 4.055 случајева сексуалног насиља.
Северна Кореја остаје на врху листе прогона, где се „вера у Бога сматра издајом режима“, затим следе Сомалија, где опстанак обраћеника у хришћанство „зависи од апсолутне анонимности“, и Јемен, наводи се у извештају.
„Од 2015. године, подсахарска Африка је водећи светски регион по броју хришћана убијених због њихове вере“, рекао је Гијом Генек, један од директора невладине организације, напомињући да је тамо забележено 4.491 смртних случајева. Међутим, додао је да овај регион такође има највећу хришћанску популацију на свету.
Извештај истиче да је 1.000 цркава било мета и у Нигерији и у Кини, при чему је Кина интензивирала политику усмерену на „припитомљавање“ хришћанства. Индија је забележила највећи број затворених хришћана (2.192), углавном због примене закона против конверзије. У међувремену, Сирија је нагло порасла на ранг листи, померивши се са 18. на 6. место.
На основу 84 критеријума и доприноса из 5.000 извора, „Portes Ouvertes“ објављује своју годишњу „World Watch List“ од 1993. године, документујући облике прогона који се крећу од социјалне искључености до екстремног насиља.
Неке од података организације прошле године су навели амерички конзервативци и Доналд Трамп, који је претио војном интервенцијом у Нигерији због наводног прогона хришћана – тврдње коју су нигеријске власти и неколико истраживача одбацили.
Обраћајући се сложености питања, где се верски, политички и економски мотиви могу преклапати, „Portes Ouvertes“ је бранио своју методологију, наглашавајући да она рачуна само случајеве у којима је сигурно да су хришћани били мета посебно због своје вере.
„Ако насиље није повезано са њиховом вером или ако хришћани пате на исти начин као и остатак становништва, не сматрамо то прогоном“, нагласила је организација. „Одбацујемо политичку инструментализацију нашег истраживања, али наше бројке су јавне и ми стојимо иза њих“, закључио је Хемерлин.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com