Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 3. маја 2026. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, светом Литургијом у манастиру Лелићу, задужбини тог великог угодника Божјег и месту поклоњења његовим светим моштима. У данас освећеном Дому Светог владике Николаја наставља се чудесно дело великог српског архијереја Творцу на славу, светитељу на радост, а Цркви и отаџбини нашој на корист.
Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: врањски Пахомије, шумадијски Јован, рашко-призренски Теодосије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, будимљанско-никшићки Методије, горњокарловачки Герасим, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, топлички Петар и јенопољски Никон, уз молитвено учешће Високопреосвећеног Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, бројног свештенства и монаштва, представника Владе Републике Србије, Војске Србије и неколико хиљада верних.
Током свете Литургије, Патријарх Порфирије је одликовао игумана лелићког Георгија чином архимандрита.
У архипастирској беседи после читања јеванђељског одељака о раслабљеном, Патријарх је нагласио да Црква Божја у данима Васкршње радости прославља Светог владику Николаја, једног од највећих српских светитеља после Светог Саве, око чијих светих моштију се благочестиви народ сабира у лелићкој светињи.
И заиста, данас је у непрегледним колонама верни народ притицао у Лелић као некада када су се болни и немоћни сабирали у бањи Витезди, месту чудесног исцељења, а међу њима и, како је Патријарх подсетио тумачећи јеванђељско зачало, човек болестан тридесет осам година, сам и беспомоћан, окружен људима који су били усмерени искључиво на себе, попут данашњег савременог човека испуњеног егоизмом, самољубљем и себичношћу, без љубави према ближњем.
– Питање које је Господ упутио раслабљеном: Хоћеш ли здрав да будеш? – јесте питање које је упућено и свакоме од нас данас – поручио је Патријарх нагласивши да човек сам себе не може исцелити, али ако има веру, наду и жељу онда има и Христа Богочовека који исцељује све немоћи људске. Међу људима Христовим, људима охристовљеним и испуњеним благодаћу Божјом, посебно место заузима Свети владика Николај који је узевши свој крст пошао за Христом, а Он је учинио да се врати из далеке земље у свој Лелић, који је постао нова бања Витезда и место духовног исцељења – поручио је Патријарх Порфирије.
– Сви смо деца Светог владике Николаја, који је спојио молитву и мисао, исток и запад, који је сабирао људе у једну веру Христову спасоносну. Останимо сабрани у вери, нади и љубави, прослављајући Бога заједно са Светим владиком Николајем и свима светима – закључио је Његова Светост г. Порфирије, на чијим грудима је данас засијало највише одликовањe Епархије ваљевске.
Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије је уручио предстојатељу Српске Православне Цркве орден Светог владике Николаја за несебичну љубав показану према светињама и верном народу Епархије ваљевске.
Исто одликовање добио је и високопреподобни архимандрит и игуман лелићки Георгије за пожртвовано старање о светитељевој задужбини и успешан завршетак изградње Дома владике Николаја – духовног, образовног и културног центар, кога чине: музеј посвећен светитељу, библиотека са читаоницом, сала за конференције и амфитеатар – који је данашњом свечаном приликом и освећен.
Извор: Инфо-служба СПЦ