На вијест о упокојењу свештеника Војислава Билбије многи су остали без ријечи, јер тешко је сабрати силне утиске које је овај даровити свештеник тихо и ненаметљиво уткао у душе свакога од нас који смо имали тај благослов да га упознамо, да се бар на тренутак дотакнемо његове ризнице духа.
Његов живот није био само дуг, занимљив и плодотворан, није био само филмска прича, већ једно оригинално крајишко житије исписано широм свијета. Тешко је било наћи тако даровитог човјека, истинског умјетника, преданог свештеника какав је био наш отац Војо, којем смо се радовали и који нас је радовао.
Волио је своје Грахово, своје Угарке, родне Билбије, а како и не би када је по рођењу угледао планине и поља које је заувијек носио у својим зјеницама, у својој души и срцу, памтећи лица и предјеле који су обликовали његов несвакидашњи дух.
Кад знамо ко су му били преци, тешко је и отац Војо могао бити другачији. Наставио је свештеничку лозу Билбија и носио Крст Христов онако како је само он умио и знао.
Иза себе је оставио дубок траг, велика дјела и добру ријеч, тако да је смрт запечатила његов плодан и дуг вијек, исписан успонима и падовима, обиљежен вјером Христовом коју је свједочио до свог овоземаљског краја.
Испраћајући оца Војислава Билбију у небески загрљај својих предака, Светог Милоша и Илије Билбије, благодаримо Господу што нам је пружио прилику да на овоземаљским друмовима срећемо оца Воју.
Почивај у миру Царства Небеског, добри и племенити оче Војо!
Епископ бихаћко-петровачки Сергије
Извор: Инфо-служба СПЦ