Под свештеним сводовима Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, поводом четрдесет година матуре, сабрала се генерација која је своје школовање завршила 1986. године. У параклису Богословије служен је помен блаженопочившим и приснопамјатним професорима и ученицима.
Према устаљеној традицији одржан је разредни час у оквиру којег су евоциране драгоцене успомене из времена школовања у овој богословској школи, која је изнедрила велики број свештенослужитеља који ревносно и са љубављу служе нашој светој Цркви.
Својим присуством ово сабрање је увеличао протопрезвитер-ставрофор Марко Шпановић, умировљени професор и некадашњи ректор Богословије Светог Арсенија Сремца, који је предавао генерацији која ове године прославља четири деценије матуре.
Међу ученицима ове генерације, између осталих, налазе се следећи угледни свештенослужитељи наше помесне Цркве: Протопрезвитер-ставрофор Милојко Димитрић (Епархија канадска), протопрезвитер-ставрофор Драган Мићић (Епархија аустријска), протопрезвитер-ставрофор Драган Пејчић (Епархија зворничко-тузланска), протопрезвитер Предраг Билић (Епархија бачка).
Ова Богословија је наследник некадашње Карловачке богословије, као најважније установе за образовање свештеника православне вере у Угарској током последњих 150 година њеног постојања. Прву српску православну Богословију основао је митрополит карловачки Стефан Стратимировић, 1794. године, што је 3 године после оснивања, такође, чувене Карловачке гимназије. У другој половини 19. века Богословија доживљава свој зенит. Тада је на њеном челу као ректор био Иларион Руварац, а Јован Живковић један од уважених професора. У освит Првог светског рата 1914. године угарске власти укидају школу као један вид притиска на Србе преко Саве и Дунава. После рата Богословија се, као и Патријаршијски престо, сели у Београд, где касније прераста у Богословски факултет. Године 1964. Богословија се поново оснива у Сремским Карловцима и узима име Светог Арсенија Сремца.
Зграда Црквено-народних фондова, у којој је данас смештена Богословија, подигнута је под покровитељством патријарха Георгија Бранковића за потребе Црквено народних фондова 1902. године. Аутор пројекта био је архитекта Владимир Николић, који је на прелому векова пројектовао највелелепнија здања у Сремским Карловцима. У овој згради данас је смештен и Архив САНУ, као огранак Српске академије наука и уметности.
Приредила редакција портала „Ризница“