Схи-архимандрит Василије Гролимунд, игуман ставропигијалног скита Светог Спиридона у Гајлнауу код Лимбурга, СР Немачка, 3. новембра 2026. године, уснуо у Господу 3. новембра 2026. године
Погребно слово
Спомен праведнога с похвалама јест
Наше поднебесје данас, као и деценијама иза нас, врви од свих врста непогода, невоља и искушења: климатских, међународних и људских; ето, целокупне твари, и све тамо до у њеним најситнијим честицама, јер савремени човек ни њих није оставио на миру и у поретку; и све време, ми смо сви нападани искушењима душевним и духовним. Зато не бисмо претерали ако бисмо их све назвали апокалиптичним и последњих времена!
Ми не само да вапијемо за помиритељима свих и свега налазећим се у пречестим завадама, него заједно са целокупном твари уздишемо, и жељно ишчекујемо да се они јаве, и јављају се као облагодаћени синови Божји и миротворци.
За времена свих наших савремених и личних драма ми, најпре православни, па за њима римокатолички хришћани, па сви људи добре, као и лоше воље, имали смо жељени и тражени благослов!
Са нама и међу нама и ради нас живео је лакокрило а подвижнички, исповедао веру филокалијски или добротољубиво, радовао се животу радошћу Божјег детета, служио свима благообразијем и срдачношћу, поучавао ближње као неки савремени апостол и богослов, и сврх свега се молио непрестано, истрајно и надчовечански за себе и за сав свет.
Овај богоугодник је лебдео даноноћно на крилима Духа Светога и испуњавао Божју заповест о непрестаној молитви! И то каквој молитви!!! Литургијској или домостројитељској, у савршеном споју и синтези са молитвом умносрдачном. Њему је Христос био све и всја, а он Христу изабрани сасуд!
Такав беше наш царствени ава, свети и преподобни отац наш Василије, чије срце је тихо куцало на земљи, упијало у себе име Господа нашега Исуса Христа, и непрестано га упућивало к небесима, камо је коначно одзвањало и чуо се његов одјек.
Зато ми чврсто верујемо да бисмо на страницама срца аве Василија угледали Име Господње, целоживотно клесано молитвом, и то налично светом Игнатију Антиохијском, који је својом љубављу према Господу тамо такође био уписао Његово Пресвето Име!
Бог да опрости души грехе усопшега слуге свога игумана Василија које је он као човек учинио, и да му дарује вечан спомен, а нама, његовој браћи, сестрама и духовној деци помоћ и укрепљење његовим светим молитвама! Амин!
+Архиепископ и Митрополит крушевачки Давид
Извор: Инфо-служба СПЦ