У петак, 29. маја 2026. године, у Световазнесенском храму у Чуругу, свету заупокојну Литургију поводом упокојења Стојана Сладојевића, оца Његовог Високопреосвештенства Митрополита зворничко-тузланског господина Фотија, служио је архимандрит Гаврило (Стевановић), настојатељ манастира Озрена у Епархији зворничко-тузланској, уз саслужење архимандрита Германа (Богојевића), сабрата манастира Бођана, свештенства Епархије зворничко-тузланске и Епархије бачке, као и протођакона Лазара Илића из Епархије зворничко-тузланске. После свете Литургије служен је помен новопрестављеном слузи Божјем Стојану.
Чин опела над телом почившег Стојана Сладојевића служио је, у Световазнесенском храму, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Светејшем Патријарху су саслуживали Високопреосвећени митрополити бачки г. Иринеј и зворничко-тузлански г. Фотије; Преосвећени епископи осечкопољски и барањски г. Херувим, ваљевски г. Исихије, шабачки г. Јеротеј, мохачки г. Дамаскин и јенопољски г. Никон; архимандрит Гаврило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије, архимандрит Гаврило (Стевановић), архимандрит Герман (Богојевић), протосинђел Харитон (Павлица), настојатељ манастира Ковиља, свештеници Епархије зворничко-тузланске, протођакон Лазар Илић и ђакон Василије Перић из Архиепископије београдско-карловачке.
После прочитаног јеванђелског одељка, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је изговорио беседу, у којој је, између осталог, рекао: „Oкупљени данас око брата Стојана, знамо из искуства личног да је, откад је знао за себе, имао веру православну, чисту, једноставну и непатворену. И маколико се борио за живот, дошавши са крвавог Змијања, ево све до равне Бачке, логично је било да се ослања на себе и на своје снаге, да се труди, да не жали напора, да буде посвећен своме послу и својој породици. Ипак је све започињао, и све му је било прожето, и све је завршавао вером у Бога. Та вера није била само његова идеја и тек неко пролазно уверење него та вера се рефлектовала и оваплоћавала и у његовом свакодневном конкретном животу. Он је вером живео. Вера му није била теорија, вера је извирала из њега, из његовог срца и његове душе.ˮ
По опелу, Високопреосвећени Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је заблагодарио Светејшем Патријарху, архијерејима и свештенослужитељима који су молитвено учествовали у испраћају његовог почившег оца, Стојана Сладојевића.
Тело новопрестављеног слуге Божјег Стојана Сладојевића сахрањено је на гробљу у Чуругу, после помена који је служио Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, уз саслужење архимандрита Гаврила (Стевановића), протојереја Милана Ђурића, настојатеља Вазесенског храма у Чуругу, и протођакона Лазара Илића.
Извор: Инфо-служба Епархије бачке