Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 20. септембра 2026. године свечаним чином великог освећења храма Светог архиђакона Стефана у Новој Пазови, а затим и светом Литургијом у новоосвећеном велелепном храму Божјем, задужбини г. Раденка Ђуричића, приватног предузетника из Нове Пазове.
Поздрављајући Високопреосвећеног Митрополита сремског г. Василија, домаћина и духовног оца православног српског народа у Срему, браћу архијереји, бројно свештенство и монаштво, и најдражу духовну децу Светог Саве, Патријарх српски г. Порфирије је истакао:
– Господ нас је данас благословио и сви ми овде сабрани то не само да знамо него и читавим својим бићем осећамо, јер нема ништа благословеније од тога да се браћа сабирају са својим сестрама, а и сестре са својом браћом, а сви заједно на једном месту. Али сабрање које се одвија да бисмо се сабирали са Господом нашим, да бисмо ми будући једно са Њим постали једно међусобно – то је тек благослов над благословима! То и такво сабрање јесте овде и сада, тиче се нашег историјског бивствовања и живота, али то и такво сабирање јесте и продор у вечност и истовремено присуство вечности међу нама.
– Разне олује, спољашње и унутрашње, покушавале су да помету и да избришу са лица земље оно што српски православни народ, народ светосавски, народ светолазаревски, народ Светог ђакона Авакума, Светог владике Николаја и Светог аве Јустина, што тај народ јесте и оно чиме се тај народ обележио овде у историји, али и уписао у вечност. То су разне олује и многи земљотреси покушавали да учине. Може бити наизглед да је свака од њих оставила свога трага, али после њих изнова се обнављао наш народ у духу, у Духу Светом, у православној вери. Постајао је снажнији и јачи, постајао ближи Богу и постајао јединственији – поручио Патријарх српски г. Порфирије и нагласио:
– Тако је, дакле, било, тако јесте и тако ће – знамо, браћо и сестре, својом православном вером – бити док је света и века. Јер наш темељ није темељ људски. Наш темељ је Господ наш Исус Христос, а Он је Почетак и Крај. Све је од Њега и све је у Њему.
Уследиле су Патријархове речи очинске поуке којима је протумачио на светој Литургији прочитано јеванђељско зачало о господару који није ништа друго него икона Бога Живога који даје таланте:
– Дакле, браћо и сестре, све што имамо, све што јесмо – све је дар Божји. Штавише, Бог нам је поверио. Имаш ли памети? Бог ти је поверио памет да је употребиш разумно, да је употребиш тако што ћеш показати да си човек Христов, а то значи да имаш љубави. Дао ти је памет да служиш њом ближњима. Имаш ли иметка? Ако имаш, Бог ти је дао! Бог ти је поверио то што је твоје. Ниси га имао онда када си са плачем и болом дошао на овај свет. Бог ти је дао. Дао ти је могућност, знање и способност, али и устројио околности да оно што је твоја вештина, твоје образовање и твоја способност може да уроди плодом. Јер засигурно нити си најпаметнији, нити си најспособнији, нити си најлепши, нити си најславнији. Увек има неко изнад тебе. Али Бог ти је поверио то што имаш да би га умножио и онда потврдио и показао да разумеш да те Бог воли и да зато што те Бог воли ти треба да волећи Њега волиш и друге.
– Дакле, разумети да је све дар од Бога значи имати поверење у Бога, и даље, имати веру и одатле узвраћати. Наш брат Раденко, како говори његово дивно име, и радује се и ради, а увек знајући да је све управо Божје и од Бога – истакао је Патријарх српски г. Порфирије који је том свечаном приликом уручио ктитору новоосвећеног храма г. Раденку Ђуричићу из Нове Пазове високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог степена у знак признања, како је наведено у прочитаној грамати Светог Архијерејског Синода, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану личним примером и несебичним помагањем у изградњи храма Светог архиђакона Стефана у Новој Пазови.
Истом свечаном приликом, орден Светог краља Милутина је уручен г. Ђорђу Радиновићу, председнику Општине Стара Пазова.
Беседу Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
Високопреосвећени Митрополит сремски г. Василије је заблагодарио је Патријарху српском г. Порфирију и архијерејима на доласку у Епархију сремску, нагласивши да благочестиви народ благородног Срема у данашњој посети предстојатеља Српске Цркве препознаје велики благослов описан јеванђељским речима: Благословен који долази у име Господње!
– Истинска величина једног народа мери се његовим животом у Духу Светом. Свети Сава је својом речју обликовао духовни хоризонт српског народа, док светосавље представља меру нашег духовног идентитета – истакао је Митрополит сремски г. Василије који је нагласио да г. Раденко Ђуричић, ктитор храма Светог првомученика и архиђакона Стефана, са својом богољубивом породицом подигао дом Божји са дубоком вером у Васкрслог Господа.
У знак сећања на историјски дан освећења једног од најлепших храмова не само у Срему него и у Отаџбини, Митрополит сремски г. Василије уручио је Патријарху српском г. Порфирију архијерејске инсигније.
Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали: високопреосвећена господа митрополити сремски Василије и банатски Никанор; преосвећена господа епископи осечкопољски и барањски Херувим, британско-ирски Нектарије и викарни мохачки Дамаскин; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; архимандрит Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; игумани гргетешки Доситеј и крушедолски Атанасије; протојереј-ставрофор Зоран Јовић, старешина храма Светог архиђакона Стефана и архијерејски намесник пазовачки, протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Горан Власац.
***
Изградња храма Светог архиђакона Стефана у Новој Пазови представља дело које је израсло из жеље да један нови део овог насеља добије своје духовно средиште, али и из искрене потребе да се будућим поколењима остави трајан спомен на веру и припадност Светој Цркви.
Иницијатива за изградњу храма је потекла од г. Раденка Ђуричића, приватног предузетника из Нове Пазове, који је изразио жељу да подигне храм као своју задужбину за спомен својој деци и потомцима. Овај благородни подухват прихваћен је са одушевљењем, а Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије је дао свој архијерејски благослов да се приступи проналажењу одговарајуће локације и припреми свега неопходног за изградњу храма.
Почетком 2020. године учињени су први конкретни кораци. Пронађена је одговарајућа локација у деветом блоку Нове Пазове, у улици Косовке девојке. После обиласка и сагледавања могућности које та локација пружа, добијен је благослов за пренос парцеле на Епархију сремску. У припреми овог великог подухвата учествовали су парох новопазовачки протојереј Зоран Јовић и архијерејски намесник старопазовачки протојереј-ставрофор Миле Јокић.
Посебна пажња посвећена је избору архитектонског решења. Имајући у виду значајну годишњицу – осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и потребу да нови храм својим изгледом буде достојан тог јубилеја, предложено је да се подигне храм у српско-византијском стилу као савремена минијатура Спомен-храма Светог Саве на Врачару, односно по принципу храма Светог Саве у селу Тополовник. За израду идејног решења ангажован је архитекта проф. др Љубиша Фолић из Београда. Планиран је централни храм са једном куполом, површине око 175 квадратних метара, са звоником на северној страни и тремом који га повезује са храмом. Пројектом су предвиђени и пратећи садржаји неопходни за живот парохијске заједнице.
Освећењем земљишта и постављањем крста 21. маја 2020. године обележено је место будућег храма. Код крста је затим 20. јула 2020. године служена и прва света литургија, почетак литургијског живота нове црквене заједнице. После припреме пројектне документације и испуњења неопходних услова, 5. марта 2021. године, започела је изградња. Освећени су темељи 26. јуна 2021. године, постављени лукови, а храм је постепено добијао своје препознатљиве архитектонске облике. Подизањем куполе 21. марта 2023. године остварен је велики тренутак у његовој изградњи.
Тако је замисао која је започела као жеља једног човека и благословена иницијатива Цркве постепено прерасла у дело. Храм Светог архиђакона Стефана сведочи о истрајности, вери и љубави према Цркви, а његова изградња представља важан корак у духовном животу Нове Пазове и залог будућим нараштајима.
Извор: Инфо-служба СПЦ