Поводом шесте годишњице упокојења блаженопочившег Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, у петак, 30. октобра 2026. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света архијерејска литургија.
Молитвено сабрање окупило је архијереје, бројно свештенство и свештеномонаштво, монаштво и вјерни народ, који су се у љубави и благодарности помолили за покој душе свога духовног оца, пастира и учитеља.
Светом службом Божјом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. Саслуживали су Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије, Архиепископ и Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, Епископ пакрачки и славонски г. Јован, Митрополит ђирокастријски г. Натанаило из Албанске православне цркве, Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, Епископ супрасаљски г. Андреј из Пољске православне цркве, Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије и Епископ диоклијски г. Пајсије, викар Митрополита црногорско-приморског, уз саслужење великог броја свештенства и свештеномонаштва.
Након читања Апостола и Светог јеванђеља, сабранима се архипастирском бесједом обратио Митрополит рашко-призренски г. Теодосије.
Тумачећи јеванђелско казивање о слању седамдесеторице ученика на проповијед, указао је на одговорност пастирског служења, чији је смисао привођење људи Богу и спасењу. Нагласио је да истински пастир, угледајући се на Господа Исуса Христа, служи ближњима, носи у себи мир Божји и преноси га онима који су му повјерени. Управо је такво служење, посвједочио је Митрополит Теодосије, обиљежило живот блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је повјерени му народ духовно хранио ријечју Божјом, неуморно свједочећи Христову истину и љубав: „Он је напасао своје стадо речју Божјом и био је спреман у сваком тренутку да живот свој положи за народ свој, за ближње своје. Исповедао је Христову истину и правду, не гледајући да ли ће тиме угодити људима, јер је живео за Христа и служио Христу.
Управо реч Христова, љубав коју је носио и мир који је другима давао учинили су да његово дело овде, у Митрополији, у нашој и у Васељенској цркви, буде равно апостолском делу. То говоре плодови његове вере, његовог служења и његовог рада.”
Подсјећајући на тешке околности у којима је Митрополит Амфилохије преузео управљање Митрополијом, Високопреосвећени је истакао да се плодови његовог труда препознају у обновљеном црквеном животу, храмовима, вјерном народу и дјеци која одрастају у вјери Христовој.
Са посебном благодарношћу осврнуо се на његову љубав и бригу за страдални народ Косова и Метохије, којем је пружао утјеху, подршку и духовно укрепљење.
Говорећи о настављању тог пастирског дјела, Митрополит Теодосије указао је на служење Митрополита Јоаникија и на одговорност свих да примљено духовно насљеђе чувају животом у Христу: „То је завет који смо примили од нашег доброг митрополита Амфилохија: да служимо Богу, да служимо Цркви Христовој и ближњима, да будемо несебични, да ширимо братољубље, слогу и јединство, али у Христу.
Нека би Господ дао нама и вере и наде и љубави да наставимо дело нашега претходника, доброга митрополита, да и ми мислимо на оно што је Божје више него на оно што је људско, да мислимо на небеско и вечно више него на оно што је земаљско и пролазно.”
Закључујући бесједу, позвао је сабране да молитвено памћење на Митрополита Амфилохија буде праћено трудом да се његов примјер слиједи у вјери, нади, љубави и пожртвованом служењу ближњима.
По отпусту, архијерејима, свештенству, монаштву и вјерном народу обратио се Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Подсјетивши да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије оставио дубок печат у душама људи, у Црној Гори и далеко изван њених граница, говорио је о његовој духовној ширини, стваралачким даровима и очинској приступачности:
„Човјек васељенске ширине духа, човјек стваралац, даровит, изузетан, посебан, али некако свима нама приступачан. Остао је у нашим душама, у нашем срцу, као прави духовни пастир. И данас нас његова молитва грије и руководи. Он је свим својим бићем припадао Црној Гори и Српској православној цркви, али исто тако и васељенском православљу. Говорио је у појединим моментима, мислећи и желећи да обухвати сву васељену, сву творевину Божју, а посебно све људе и нарочито дјецу: ‘Васељена ми је уска.’ Такав је то био човјек.”
Ту ширину, нагласио је Митрополит Јоаникије, пратила је пажња према сваком страдалном човјеку. Блаженопочивши Митрополит умио је да препозна патњу сиромашних, болесних и ожалошћених и да са њима подијели њихов терет, будући истински састрадалник свима којима су били потребни милост, помоћ и утјеха.
Указујући на то да се величина таквих личности потпуније сагледава са временске удаљености, Високопреосвећени је истакао да љубав Митрополита Амфилохија остаје жива у сабрањима Цркве и у заједници коју је изграђивао:
„Њих савременици не могу сагледати. Они су такви да се њихова величина сагледава кроз вријеме. Убијеђени смо да је један од тих великих синова наше Свете Цркве и наш блаженопочивши митрополит Амфилохије. Отишао је између нас у наручје Божје, али је остао са нама и радује се сваком нашем сабрању. Радује се сваком нашем успјеху, а нарочито када смо способни да превазилазимо наше међусобне неспоразуме, да их далеко отјерамо од нас и да једни друге увијек знамо загрлити и превазићи све препреке и неспоразуме које ђаво подмеће и сије овдје, у овоме свијету.”
Митрополит Јоаникије заблагодарио је свој браћи архијерејима на молитвеном учешћу, посебно Митрополиту ђирокастријском г. Натанаилу и Епископу супрасаљском г. Андреју, који су на сабрање донијели љубав својих помјесних Цркава и свога народа. Изразио је радост због братских сусрета и узајамних посјета, нагласивши значај његовања заједништва и међусобне подршке.
Благодарећи архијерејима Српске православне цркве, указао је на то да заједничко служење, молитва и братска љубав представљају живо свједочанство завјештања блаженопочившег Митрополита:
„Ми се редовно сабирамо, састајемо, заједно служимо. Молимо се једни за друге, подржавамо једни друге и нарочито у оваквим приликама ми смо увијек заједно, а то је и завјештање нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија. Буду понекад међу људима неки неспоразуми и то је потпуно природно да се догађа, и због наших слабости, а нарочито због искушења од овога свијета, гдје ђаво сије мржњу и пакост. Али немојте никада да дозволите да то поремети ваш темељни однос према ближњем. И ми се трудимо да то увијек свједочимо.”
Након одслужене Свете литургије, архијереји су са свештенством и свештеномонаштвом служили помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију над мјестом његовог почивања, у параклису Светог Амфилохија Иконијског, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења.
