– Данас смо нарочито благословени, јер славимо рођендан Цркве, славимо рођендан установљења реалног, опипљивог и видљивог присуства Царства Божјег међу нама. То јесте Црква, браћо и сестре, која се потврђује кроз свету Литургију где ми постајемо једно са Господом, узимајући Његово Тело и Његову Крв, али постајемо и једно међу собом. У Господу све постаје једно – и небо и земља – поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије данас, на празник Силаска Светог Духа на апостоле, на светој Литургији којом је началствовао у храму Светог Саве на Врачару.
– И ево, данас славимо Педесетницу, славимо Духове, славимо Силазак Духа Светог на апостоле и ученике Христове. То је рођендан Цркве и то данас славимо. То је догађај који се збио педесети дан по Васкрсењу Христовом. Он се родио у телу, живео међу нама, био распет и умро, васкрсао из мртвих, вазнео се на небо и тада обећао да ће послати Утешитеља Духа Светога ученицима и апостолима својим. И ево, то је тај дан. Педесетог дана по Васкрсењу Господњем, ученици су чекали сабрани на једном месту знак од Господа који је отишао од њих и узнео се на небо, узневши са собом и нас, тј. људску природу. И онда, на дан Духова, тамо где су ученици били сабрани чула се неизрецива, надумна, невидљива, а и обичним ухом и чујна и нечујна хука, док је у виду огњених сишао Дух на дванаест апостола – истакао је Патријарх Порфирије и подсетио:
– Апостоли су тада у радости почели да говоре о свему ономе што је Господ учинио за нас, почели су да сведоче Јеванђеље Христово о Царству небеском, о Царству Божјем, људима, више од три хиљаде сабраних из разних места и различитих племена, људима који су имали различито порекло и споразумевали се различитим језицима. Апостоли су тада велика чуда открили онима којима су били сабрани. Најпре, говорили су на своме матерњем језику, а сваки је, без обзира што је говорио другачијим језиком, разумевао оно што су апостоли говорили. Јер тај језик јесте био вербално различит, али језик Духа Светога, језик Цркве, језик љубави јесте оно што је разумљиво, прихватљиво и блиско сваком човеку. Зато су сви разумели оно што су апостоли говорили на свом језику у Духу Светоме сабрани.
– Сви смо најпре различити као појединци, а онда различити као народи, а у Цркви, у Христу и Христом јесмо једно. Ту различитости нису повод за супротност, за непријатељство, него за сусрет и за даривање, за допуњавање, за сачињавање јединства Духом Светим или љубављу Божјом. Ту нема ни различитих народа, нити има различитих личности, тј. иако смо различити, постајемо у љубави и у вери једно. Дух Свети је у Цркви, браћо и сестре, присутан и све бива Њим и у Њему. Он није само онај који надахњује, него је онај који заједно са нама изграђује Цркву. Он је онај који је све у свему, који врши све, без њега не можемо ни почети, не можемо без њега ни чинити, нити завршити било какво истинско и добро дело. А ту и јесте погрешка, грех и промашај човека који живи без Бога, који мисли да може све сам, собом и из себе. Можда и може много чинити, али на крају све остаје без смисла, без печата вечности, без истинског и правог живота. Дух Свети је ризница свих добара. Он је извор живоносни и зато, браћо и сестре, Духом Светим у Цркви ми сусрећемо Господа и у Њему јесмо оно што јесмо – нагласио је предстојатељ Српске Православне Цркве и поручио:
– Данас смо благословени, као и ових дана уопште, јер нас је Часни Појас Пресвете Богородице сабрао и сабирао. Њен Појас је дошао у Београд, Њен Појас је разбудио, пробудио и учвршћује нашу веру. Њен Појас је показао да смо народ Њен, да смо народ Светог Саве, народ Светог кнеза Лазара, да смо деца Православне Цркве, да смо народ Божји. До поноћи смо поделили више од 400.000 благословених и освећених појаса који су били на Њеном Појасу, поделили као благослов, као подсетник на то да треба Њој да се обраћамо, да треба да се угледамо на Њу, на Њен пример, на пример Њеног смирења, да наш живот буде једно непрестано потврђивање воље Божје, да можемо заједно с Њом рећи: Нека, Господе, буде по речи Твојој, не да буде онако како ми хоћемо. Желимо и молимо да нам даш ово или оно, али на крају, ако мислиш да оно за шта се молимо није суштински добро за наше спасење, онда нека буде како Ти хоћеш.
Беседу Патријарха српског г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
Уз Његову Светост Патријарха г. Порфирија и ватопедске монахе, на светој Литургији су саслуживали и високопреосвећена господа митрополити канадски Митрофан и аустралијско-новозеландски Силуан.
Извор: Инфо-служба СПЦ