ПРИРЕДИЛИ: Катихета Бранислав Илић и ученици средње школе за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду
Катихета: Драги ученици, на нашем претходном часу пажњу смо посветили разговору о свештенослужитељима и црквенослужитељима. Да ли би неко могао да понови основне тезе са нашег претходног часа и каже нешто више о црквеној јерархији, односно, о свештенослужитељима и црквенослужитељима?
Кристина: У Православној Цркви постоје три степена свештенства: ђакон, презвитер и епископ. Њихове службе су на првом месту литургијске, на Литургији се на најконкретнији начин остварују и свака врши своју улогу у богослужењу. Поред ова три степена свештенства, постоје и нижи степени које називамо црквенослужитељима.
Катихета: Ко су црквенослужитељи и која је њихова улога?
Кристина: Црквенослужитељи су ипођакони и чтечеви, односно они чија је служба да помажу свештенослужитељима за време служења свете Литургије. Са претходног часа смо запамтили да се црквенослужитељи посвећују пре, а свештенослужитељи у току Литургије.
Катихета: После кратког осврта на тему нашег претходног часа, сада ћемо своју пажњу усмерити на одежде које свештенослужитељи употребљавају за време свештеног богослужења. Ако за светске послове у важним и свечаним приликама људи не облаче обична свакодневна одела, него у боља и најсвечанија, онда је тим пре природно да се приликом служења Господу свештенослужитељи и црквенослужитељи облаче у нарочите одежде, које треба да одвоје њихов ум и срце од свега земаљског, и да их узнесу горе, ка Богу. Смисао одежди је да свештенослужитељ не врши свете Тајне сам по себи, него силом Христа и свештенством Цркве, које поседује кроз хиротонију Духом Светим, „обучен благодаћу свештенства“, према речима молитве херувимске песме. По одеждама се разликују и поједини степени свештенства. Иако је било неминовно да током векова претрпе одређене промене, у основи су одежде клирика задржале свој стари облик. Анастасија хтела си нешто да питаш, изволи.
Анастасија: Колико има одежди и шта свака од њих појединачно представља?
Катихета: Постоји седам свештених одежди, које се деле према три степена свештенства, од којих сваки носи одежде непосредно нижег степена, које понекад имају незнатне разлике. Тако ђакон носи три одежде: стихар, наруквице и орар. Презвитер носи пет одежди: стихар, наруквице, епитрахиљ, појас и фелон. А епископ носи свих седам: стихар, наруквице, епитрахиљ, појас, сакос, омофор (велики или мали) и надбедреник. Укратко ћу појаснити сваки део одежде појединачно. Стихар се прави углавном од белог или светлог материјала, како би подсећао свештенослужитеља који га носи на чистоту живота коју од њега захтева његово служење. Орар символизује анђелска крила, јер ђаконско служење символизује служење анђела код Престола Божијег. Наруквице подсећају свештенослужитеља како не треба да се узда у своје силе, него у десницу Господњу, у Његову силу и помоћ. Епитрахиљ означава двоструку благодат свештенства која је дарована презвитеру. Презвитер без епитрахиља, као и ђакон без орара, не обавља ни једну службу. Појас знаменује силу Божију, која даје снагу презвитеру и епископу за њихово узвишено служење Богу, и истовремено њихову спремност за то служење. Надбедреник символизује духовни мач, духовно оружје – реч Божију којом се пастир наоружава против непријатеља људског спасења. Фелон и сакос символизују плашт у који су Господа обукли војници који су Му се ругали, и подсећа презвитера и архијереја да служећи представља Господа Који је Себе принео за жртву за оправдање људи, те стога у сваком свом делу треба да се облачи у правду и да се радује у Господу. Омофор означава заблуделу овцу, односно грешни људски род. Архијереј са омофором символизује Доброг Пастира Христа Спаситеља који на Својим плећима носи заблуделу овцу. Без омофора архијереј не обавља ни једну службу. Да ли неко зна у којим бојама се израђују свештене одежде?
Никола: Вероучитељу, ја бих могао да кажем.
Катихета: Изволи, Никола.
Никола: Свештеник увек носи црну боју, тако се издваја од осталих људи и то је одлика његове службе.
Катихета: Ти мислиш на мантију. Потребно је да правимо разлику између одежде и мантије. Свештене одежде о којима говоримо се искључиво користе приликом савршавања свештеног богослужења и израђују се у различитим бојама, а свака од тих боја има свој значај и своју нарочиту символику. Мантије су свакодневна одећа припадника клира и монаштва, мантија није одежда. Свештене одежде се никада не израђују у црној боји, јер је црна боја суштински гледано одсуство боје. Када богослужбени поредак предвиђа употребу одежди тамних боја, углавном се користе одежде љубичасте или пурпурне боје.
Александар: У којим бојама се израђују одежде које свештенослужитељи и црквенослужитељи користе на богослужењу?
Катихета: Одежде могу да буду разних боја. У недељне дане се употребљавају одежде златне или беле боје, у дане спомена светих апостола и мученика црвене боје, у дане празника у част Пресвете Богородице плаве боје, у дане спомена пророка зелене боје, током Великог поста у седмичне дане и током Страсне Седмице, осим на Велики Четвртак и Велику Суботу љубичасте или пурпурне боје. Од Васкрса до Педесетнице, од Божића до Богојављења и на Преображење Господње беле боје. На Велику Суботу, одмах после читања Апостола у време појања великог прокимена Васкрсни Боже суди земљи, у Типику је прописано да се љубичаста или пурпурна одежда мења у светлу. Дакле, све има своју символику, поруку и значење.
Марија: Када су настале прве одежде, односно, колико је стара употреба посебних одежди у богослужењу?
Катихета: Посебне богослужбене одежде за свештенослужитеље уведене су још у Старом Завету. Било је строго забрањено улазити ради служења у скинију и у Јерусалимски храм без нарочитих хаљина, које су служитељи приликом изласка из храма морали да свуку и оставе, облачећи своју уобичајену одећу. Исто је наставељно и у Новом Завету, где од самих почетака имамо да се приликом савршавања свештеног богослужења употребљавају посебне одежде које, као што смо научили на данашњем часу, свака понаособ има своју символику и значај.
